Logoped objašnjava kako roditelji odmažu deci: "Podržavaju govorne mane i tepaju"

Problem je postao češći u doba pandemije, kada su deca, nažalost, većinu vremena provodila ispred ekrena i sa telefonom u rukama

Foto: Shutterstock

Postoje različite vrste poremećaja govora i jezika kod dece. Stoga je neophodno da roditelji na vreme prepoznaju problem kod deteta i obrate se stručnom licu, odnosno logopedu.

Govor kod dece nije izgrađen ako dete izgovara sve glasove, već je bitno da su razvijene i jezičke strukture.

Deca koja imaju problem sa zakasnelim govornim razvojem, a pritom nemaju problema sa sluhom ili govornim organima, imaju poteškoće u izgovoru većeg broja glasova i nepravilno upotrebljavaju gramatičke oblike.

Problem je postao češći u doba pandemije, kada su deca, nažalost, većinu vremena provodila ispred ekrena i sa telefonom u rukama. 

Kako uočiti ovaj problem i kako se rešava, samo su neka od pitanja koja roditelji često postavljaju sebi.

Redovni sistematski pregledi su najvažniji

- Razvoj izgovora glasova kod svakog deteta je individualan i postepeno se razvija - kaže za eKlinika portal logoped Dušan Trbojević.

Prema njegovim rečima, neka deca pravilno artikulišu glasove u ranom uzrastu, dok druga imaju teškoće, kada je u pitanju njihovo savladavanje.

- Bitno je napomenuti da se usvajanje izgovora glasova odvija po određenom razvojnom redosledu. Neki glasovi se usvajaju pre ostalih. Svaki glas ima normu kada je nervno-mišićna struktura za njegovo formiranje zrela. Redovnim sistematskim pregledima je moguće uočiti problem koji se tiče poremećaja artikulacije, odnosno odstupanja u odnosu na norme govono-jezičkog razvoja - objašnjava logoped.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Kako kaže, kada je u pitanju loš izgovor glasova, neophodno je utvrditi uzrok njegovog nastajanja.

- Sa pune tri godine, ukoliko je dete jezički razvijeno, neophodno je napraviti kontrolu kod logopeda, gde se primenom adekvatnih baterija-testova detektuje broj oštećenih glasova, i u zavisnosti koji su glasovi distorzovani, planira se praćenje - objašnjava Trbojević.

Glasovi koji su najčešći problem 

Kada je reč o najčešćim greškama u izgovoru dece, to podrazumeva nepravilnost, odnosno nemogućnost izgovora pojedinih glasova, a da je pri tom fond reči deteta zadovoljavajući i da je rečenica gramatički adekvatna.

- Ispoljavaju se u vidu nedostatka glasa-omisije, zamene nerazvijenog glasa drugim glasom (supstitucija) i oštećenjem pojedinih glasova - distorzija. Problemi u izgovoru se kreću od lakih smetnji u artikulisanju, do nemogućnosti razumevanja govornog iskaza, što za posledicu može da ima razvijanje negativnog stava u govoru. Najčešći artikulacioni poremećaji kod dece su poremećaj izgovora glasova Č, DŽ, Š, Ž, S, Z, C, Ć, Đ, R, LJ, K i G - kaže logoped Dušan Trbojević.

"Roditelji, bez tepanja"

Prema njegovim rečima, poremećaj glasova je najučestaliji govorno-jezički poremećaj u predškolskom uzrastu i kao takav, čest je uzrok roditeljskih nedoumica da li dete treba odvesti kod logopeda.

- Postoje roditelji koji veoma rano primete da dete ne izgovara određene glasove, dok je drugima takav način izgovora simpatičan i često ga podražavaju, tepajući detetu.

Ima i onih koji očekuju da će se takav način izgovora sam od sebe ispraviti, što se uglavnom ne događa i gubi se dragoceno vreme za ranu intervenciju. Godina pre polaska u školu je važan period u kom treba obratiti pažnju na pravilan izgovor glasova, kako kasnije dete ne bi imalo teškoća u usvajanju veština čitanja i pisanja - Trbojević.

Kada je u pitanju izgovor glasova, logoped Trbojević naglašava da detaljan sistematski pregled u četvrtoj godini može da nam ukaže na odstupanja u artikulacionom razvoju deteta, gde se planira svakako i dalji tretman, u zavisnosti od glasova koji su oštećeni.

Mucanje može da bude posledica emotivnog događaja

U uzrastu između druge i pete godine može se javiti takozvano razvojno mucanje koje se manifestuje time što dete ponavlja početni glas ili slog, nekada čak i cele reči, pa roditelji pomisle da je počelo naprasno da muca.

Foto: Pixabay

- U tom periodu razvoja mucanje nastaje kao posledica ubrzanog misaonog toka, sa jedne i nedovoljnog fonda reči sa druge strane. Povezuje se sa povećanim interesovanjem deteta za svet koji ga okružuje, a kao uzrok može da bude i neki emotivno jak događaj. Uloga roditelja je tada veoma bitna kako bi se problem prebrodio - ističe logoped Dušan Trbojević.

Internet, igrice i društvene mreže utiču na fond reči

Deca često na televizoru ili telefonu gledaju crtaće na stranom jeziku, a dešava se čak da se roditelji hvale kako dete razume strani jezik. Ali, koliko je to zapravo dobro za dete?

- Razne društvene mreže, koje mladi najviše koriste, karakteriše velika količina anglicizma, psovki, žargona… koji se preslikavaju na njihov govor. Roditelji moraju da povedu više računa, da više čitaju deci i obraćaju pažnju na to šta i kako govore deci, jer kao što govore roditelji, tako će govoriti i deca.

Uloga roditelja je najbitnija, s obzirom na to da se govor uči slušanjem i da je konstantna stimulacija ključ za rano progovaranje - objašnjava logoped Trbojević.

Dete najviše uči kroz igru i vreme s roditeljima

- Veoma je bitna stimulacija u ranom uzrastu, gde se koriste pojednostavljene reči, koje su propraćene izrazom lica i govorom tela, kao i posebnom intonacijom. Dakle, preko učenja pesmica i brojalica, i kroz kasniji period bogaćenja fonda reči. Deca uče imitiranjem, podsticanjem i vežbanjem. Najbitnije je provoditi sa svojim detetom što više kvalitetnog vremena, posebno sa detetom koje je u fazi progovaranja.

Stimulisanje govora se sprovodi kroz zajedničke igre, imenovanja pojmova i radnji iz neposrednog okruženja, kroz usmeravanje pažnje na pojmove iz slikovnica. Postoji mnogo saveta kako roditelji mogu da podstiču decu u svom govorno-jezičkom razvoju, ali i bez njih svaki roditelj treba da zna da dete uči govor imitacijom i zato je veoma bitno da dete bude usmererno na roditelje i na reči koje mu mi izgovaramo - zaključuje logoped Dušan Trbojević.

Video: I pas progovori: Logoped naučila svog ljubimca da jednom rečju saopšti svoju potrebu

(Telegraf.rs)