Kada je najbolje vreme za odlazak u krevet i koliko sati sna nam je zaista potrebno? Medicina daje odgovore

Vreme čitanja: oko 2 min.

San je biološka komponenta neophodna za preživljavanje, a redovan i kontinuiran raspored spavanja je ključ zdravlja

Foto:Shutterstock

Postoje dva važna aspekta koja treba uzeti u obzir kada je spavanje u pitanju: količina sna koju dobijate i doslednost u vremenu odlaska u krevet.

U idealnom svetu, imali bi luksuz da rano legnemo u krevet, rano ustanemo i probudimo se orni i spremni za produktivan dan. Ali neke obaveze, poput dodatnog posla i brige o deci, mogu otežati da se pridržavamo filozofije "ko rano rani dve sreće grabi".

Odlazak u krevet dok je napolju još uvek mrak može vam omogućiti da se dovoljno odmorite, a istovremeno će vam pomoći da lakše zaspite. Takođe je važno da redovno spavate odgovarajući broj sati kako biste sprečili potencijalne zdravstvene posledice.

Ako tražite savet za idealni raspored spavanja, razmotrite sledeće smernice.

Najbolje vreme za odlazak na spavanje

Cirkadijalni ritam je termin koji opisuje prirodni raspored spavanja i buđenja mozga. To je naš "unutrašnji sat".

Rano leganje i rano ustajanje je obrazac što odgovara biološkom satu koji je "naštimovan" prema izlasku i zalasku sunca.

Da li ste primetili da ste prirodno pospaniji nakon zalaska sunca? To vam vaš DNK preporučuje da je vreme za spavanje.

Ljudi su najpospaniji u dva perioda: između 13 i 15 časova poslepodne i između dva i četiri sata ujutro. Što je bolji kvalitet sna, manja je verovatnoća da ćete iskusiti značajnu pospanost tokom dana.

Foto: Shutterstock

Kada se naviknete da idete u krevet i budite u isto vreme svakog dana, vaš mozak se prilagođava ovom rasporedu.

Vaš ritam može biti van ravnoteže ako radite u neredovnim smenama ili idete u krevet u različito vreme tokom nedelje, što dovodi do dnevne pospanosti.

Koliko sati sna nam je potrebno i koje su nuspojave deficijencije sna?

Novorođenčad i bebe spavaju do sedamnaest sati, a predškolski uzrast i tinejdžeri u proseku do deset sati. 

Kad odrastemo, potrebno nam je najmanje sedam sati sna, a to se povećava nakon 60. godine života kada je poželjno granicu pomeriti na devet sati.

Ukoliko ne poštujete potreban broj sati u skladu sa vašim godinama, to može da izazove razdražljivost, zaboravnost, hipertenziju, dijabetis, bolest srca, depresiju i gojaznost.

No, i previše sna ima svoje posledice poput depresije, iritabilnosti i kardiovaskularnih problema, prenosi "Healthline".

(Telegraf.rs)