Odgovori dr Aleksandre na bitna pitanja o koži: Najzlobniji organ, jedan odlazak u solarijum može biti koban

Vreme čitanja: oko 7 min.

Zaštita od sunca neretko je nešto usputno, ali nam doktorka objašnjava gde, zapravo, pravimo veliku grešku

Nešto što je koža zapamtila pre, ispoljava se kasnije. Jedan odlazak u solarijum može biti koban, i zaista ona parola "podloga" za bolju boju na plaži, nije rešenje jer ima toliko metoda koje su daleko zdravije i bezbednije. Bubuljice nikako ne treba cediti, a svaka promena na koži, pa makar nam se činila bezazlenom, poziv je za odlazak kod lekara, poručuje za Telegraf.rs dermatolog dr Aleksandra Radosavljević.

Dr Radosaljević je odgovorila na mnoga pitanja koja se tiču nege i bolesti kože, a koja su, između ostalog postavili naši čitaoci putem našeg profila na "Instagramu".  S obzirom na to da smo u periodu visokih temperatura, kada većina nas "juri" tamniji tek, posebno se osvrnula na to šta treba da radimo u ovom periodu.

Zaštita od sunca neretko je nešto usputno, pa naša sagovornica najpre objašnjava gde, zapravo, pravimo veliku grešku. 

- Dvadeset minuta pre izlaska na sunce obavezno treba namazati glavu, vrat, šake, poglavinu i, naravno, uši. Sve treba uzeti u obzir. Jako je bitno da se faktor obnavlja. Pre svega, treba naći dobar preparat u saradnji sa dermatologom, namazati ga i obnavljati jer on gubi svoja svojstva nakon nekog vremena. Mi svi najviše preporučujemo faktor 50+ i da znate, jedno mazanje kremom ne radi posao - ističe ona.

Koža sve pamti

Na pitanje koje su najčešće bolesti kože kaže dermatoza i sva stanja kože kojih ima dosta.

- Imamo razne stadijume, najčešći su ekcemi i akne i time se nekako najviše bavimo, ali je sve individualno. U principu, moramo da poznajemo svoju kožu i da znamo šta nam treba. Mi dermatolozi možemo da vam pomognemo, šta za negu, a šta za terapiju da koristite. Ja volim da kažem da je koža najzlobniji organ, ona sve pamti i jedan od primera jeste činjenica koliko pamti UV zračenja, od perioda od treće godine, pa se može reflektovati i nakon 30. godina. Kada vidimo to, shvatimo koliko je koža zlobna.

Jogurt, kiselo mleko, čuvarkuća i margarin nešto je što se u narodu koristi. Naša sagovornica objašnjava da to nije loše jer je hladno, ali nije nikakav izbor:

- Imamo dostupne stvari za kožu, a i neke stvari su za jelo, složićeš se? Ja preporučujem gelove sa alojom i vitaminom E, ali kada nije došlo do opekotine. Hidratacija je jako bitna tokom leta, posebno ko ima suvu kožu, ali svaka koža zahteva hidrataciju. Postoje različiti proizvodi sa hijaluronskom kiselinom koji su jako dobri za negu.

  • Solarijum da ili ne?

- Ne daj Bože, on je toliko toksičan. Jedan odlazak u solarijum može biti koban, i zaista ona parola "podloga" za bolju boju na plaži nije rešenje jer ima toliko metoda koje su daleko zdravije i bezbednije. Nešto što je koža zapamtila pre, ispoljava se kasnije. Solarijumi su strogo zabranjeni, tako da, apsolutno ne, nikako. Razumem želju za tamnijim tenom, ali ima jako lepih i kvalitetnih načina za to. Solarijum vas na kraju košta skuplje, ne finansijski, nego po glavi - upozorava dr Radosavljević.

  • Kako ukloniti crne fleke uzrokovane suncem?

Prvo, da li smo sigurni da su uzrokovane suncem. Potrebna je dermoskopija. To je pregled kože i bitno je da se vidi da li su nastale sunčanim zračenjem ili iznutra. Ako su fleke od sunca, postoji terapija, laserski tretmani.

  • Kako može da se izleči alopecija?

Postoji mnogo vrsta alopecije. To je opadanje kose, obrva, trepavica, ima je dosta i zavisi od čega je nastala. Najpre treba da se vidi koji je biomehanizam nastanka, i kako da je sprečimo. Kod ćelavosti postoji pomoć. U svakom slučaju, ko ima problem sa vlasima, moramo da se vidi  šta se dešava sa fulikolom dlake, ako je sposoban da proizvodi, mi možemo da utičemo na taj mehanizam PRP tretmanom, ali postoiji i transplantacija, koja je obično poslednja opcija.

  • Devojčica od dve i po godine ima ekcem, po visokim temperaturama je jako loše. Kako se izboriti sa tim u tom periodu?

Ako je stvarno ekcem, mora da se upali leti jer ekcemu ono ne prija. UV zračenje može da bude blagotvorno, mi neretko šaljemo ljude na sunčanje. Tada se u kožu puštaju samo određeni zraci i to može dosta da pomogne. Treba obustaviti sve terapije, a nikako kortikosteroidne terapije i sunce ne treba mešati.

  • A, seboreični dermatitis?

Teško se rešava, najčešće je kod muškaraca u "T" zoni. Treba koristiti šampone i umivalice određeno vreme i, jako je bitna nega. Kada buknu, pacijentima savetujem da se odredi fizički pregled i da se vidi kolike su nastale, pa da reagujemo.

  • Osobu od 38 godina muče akne i bubuljice, kaže da nema šta nije probala, a ne može da ih se reši?

Savetovala bih da se pogleda hormonski status, uradi ginekološki pregled, pregled jajnika. To su akne odraslog doba. Dakle, detaljan ginekološki i endokrinološki pregled, hormoni, i obavezno da se provere policistični jajnici.

  • Na čemu se zasniva nega nakon šuge?

Kada se čovek zarazi i u perodu oporavka, mi znamo da je to infostacija, tačnije organizam koji nas je napao. Bogata hidratacija je sve, ali pacijent je bezbedan i to je izlečivo, niste bolesni opasno. Treba koristiti emolijens više puta dnevno. 

  • Da li je koža zaista često "problem" ili se unutrašnji problem reflektuje preko kože, gde nam organizam šalje vidiljivu poruku da nešto nije kako treba?

To je jako česta pojava, nege u proseku 60/70% svega što viđamo tokom dana, to nije striktno kožno oboljenje, već udruženi sa nečim. To je lep deo našeg posla, jer čitamo sa kože i možemo da shvatimo šta je "okinulo" mehanizam, a možemo i da spasemo glavu pacijentu.

  • Psorijaza?

Psorijaza je kompleksno pitanje, molekuilarna dijagnostika i terapija postoji, koja je jako popularna. Postoji lek, biološka terapija, ako je manja površina lokalna terapije, zamašćivanje, ali kada je veća površina kože, onda je biološka terapija jako delotvorna. Nije laka, ne traje kratko, ali moramo se pridržavati svega. Apelujem na ljude da biološka terapija nije trka na 200 metara nego maraton, osoba koja pristane na tu terapiju, mora da pristane na to da će trajati podosta i da mi ne znamo kada će biti kraj. 

  • Da li je stres zaista jedan od češćih izvora kožnih bolesti?

Ogroman. Kada babe kažu da je sve na nervnoj bazi, te babe su znale, malo smo ih slušali. Postoji ektoderm, tu je sistem nerava i kože i ta baza je jak0 zastupljena, pa nam je i to jasan znak da stres dosta utiče.

  • Da li bubuljice treba cediti ili ne?

Nikako! Mi nemamo kontrolu, kod kuće svašta ljudi rade, ali ja apelujem na sve da ne cede. Ima i jedan popularan trend - aspirin ili vitamin C. Stave tako u vidu paste na bubuljicu. Molim vas, to nije vid terapije. Postoje razne druge opcije i dermo paste. Za muškarce bih  preporučila da se prepuste dermatologu, a kada se ne leče kako treba, može da ostane fleka i onda vam je "skuplje mera, nego vera".

Dr Radosavljević apeluje na sve nas, da kada primetimo bilo kakvu promenu na koži, posetimo lekara i ne odlažemo za sutra. 

- Čim pre, ne čekajte ništa. Čim vidite promenu na kožu, kod dermatologa, ako ne možemo da joj damo ime i prezime, sačekamo pa ćemo videti šta i kako. Nekada dođemo do ozbiljnih stanja koja zahtevaju hospitalizaciju - objašnjava Radosavljević.

Naša sagovornica se osvrnula i na svoju karijeru i bogato iskustvo u ovoj oblasti medicine, te je pred našom kamerom otkrila, da put do dobrog lekara nije bio lak, ali je zadovoljstvo bavljenja povim poslom zasenilo sve teške momente.

- Ja sam dermatovenerolog. Godine studiranja su bile lepe i naporne, studiranje traje šest godina, a ja sam završila malo ranije. Ceo taj period je bio jako lep i vratila bih se u te studentske dane. Inicijalno sam imala razne ideje, vaskularna hirurhija, opšti hirurg i dermatolog, ali život je našao način da me demantuje. Derma je došla prirodno, nekako se sve spontano iskristalisalo. Trenutno nije deficit dermatologa, generalno nas sada ima i imamo mogućnost specijalizacije preko ustanova. Dok sam bila na specijalizaciji, bilo je naporno, ne samo zbog klinike, već zbog činjenice da čovek mora da radi uporedno, ja sam bila na Klinici za dermatovenerologiju KCS i to su bile smene po 12 sati, ali i noćna dežurstva što zna da bude jako naporno - priča dr Radosavljević kojoj je najteže padao završni ispit, ali ga je, ipak, položila iz prvog puta. Naša sagovornica dodaje:

- Najteže mi je padao taj psihološki momenat pred polaganje specijalističkog ispita, ali i neki smrtni ishodi, što je jako teško, a morate da pregurate. A što se tiče specijalističkog, svi znaj od kolega kako je to ne moram puno da objašnjavam, posebno dve do tri nedelje pred sam ispit.

Za kraj ima i poruku za sve buduće kolege.  

- Ako zaista želite da se bavite ovim poslom, a ne zbog ugleda, para, moći i uticaja, onda definitivno treba da upišete medicinu. Medicina je meni bila izazov, a sada najveća ljubav, meni je dermatologija najlepša, ali shvatam i sve ostale pravce. Mislim da treba da se krene mišlju šta nakon fakulteta, i šta ćete biti posle, jer mi smo tu zbog pacijenata - zaključuje Aleksandra.

(Telegraf.rs)