Svinjsko srce presađeno čoveku po drugi put u istoriji: Organ trenutno dobro funkcioniše

Vreme čitanja: oko 3 min.

Bolnica je saopštila da je Fauset u potpunosti pristao na eksperimentalni tretman i da je obavešten o svim rizicima. Pored toga, prošao je punu psihijatrijsku procenu i razgovarao o svom slučaju sa medicinskim etičarem

Foto: Tanjug/AP/Deborah Kotz/University of Maryland School of Medicine

Po drugi put u istoriji, svinjsko srce je presađeno čoveku, saopštio je u petak Medicinski centar Univerziteta Merilend.

Revolucionarnu operaciju uradio je 20. septembra u UMMC isti tim za transplantaciju koji je izveo prvu takvu eksperimentalnu operaciju 2022. godine.

U saopštenju za javnost, bolnica je saopštila da primalac, 58-godišnji Lorens Fauset, "trenutno diše sam, a njegovo srce dobro funkcioniše bez ikakve pomoći uređaja za podršku".

Fauset je imao srčanu bolest u završnoj fazi. Imao je već postojeću perifernu vaskularnu bolest i komplikacije sa unutrašnjim krvarenjem što ga je učinilo nepodobnim za tradicionalnu transplantaciju srca, navodi bolnica u saopštenju. On je primljen u UMMC 14. septembra nakon što je imao simptome srčane insuficijencije.

- Moja jedina prava nada je da probam sa svinjskim srcem, ksenotransplantacijom - rekao je Fauset bolnici u internom intervjuu nekoliko dana pre operacije, kako prenosi "CNN".

Eksperimentalna operacija ksenotransplantacije dobila je zeleno svetlo u okviru programa "saosećajne upotrebe" američke Uprave za hranu i lekove. Prema FDA, program je "potencijalni put da pacijent sa ozbiljnom ili neposredno opasnom bolešću ili stanjem dobije pristup ispitivanom medicinskom proizvodu (lek, biološki ili medicinski uređaj) za lečenje van kliničkih ispitivanja kada ne postoje uporedive ili zadovoljavajuće opcije alternativne terapije".

Foto: Tanjug/AP/Deborah Kotz/University of Maryland School of Medicine

Korišćeno svinjsko srce potiče od genetski modifikovane svinje iz Revivcora, podružnice United Therapeutics Corporation. Svinja je imala 10 izmenjenih gena, uključujući tri "izbačena" ili inaktivirana gena kako bi se eliminisao alfa gal šećer u krvnim ćelijama svinje, što može izazvati ozbiljnu reakciju u ljudskom imunološkom sistemu, izazivajući odbacivanje organa. Dodatni svinjski gen je modifikovan da kontroliše rast svinjskog srca, dok je šest ljudskih gena dodato u genom svinje da bi se povećalo prihvatanje od strane imunog sistema.

Lekari takođe leče Fauseta eksperimentalnim tretmanom antitela kako bi dodatno potisnuli imuni sistem i sprečili odbacivanje srca. On će biti pažljivo praćen zbog bilo kakvih znakova odbacivanja ili bilo kakvog razvoja virusa povezanih sa svinjama. Svinja donor je takođe pažljivo pregledana na bilo kakve znake virusa ili patogena.

- Ponovo nudimo umirućem pacijentu šansu za duži život i neverovatno smo zahvalni gospodinu Fausetu na njegovoj hrabrosti i spremnosti da pomogne u unapređenju našeg znanja o ovoj oblasti - rekao je dr Bartli Grifit u saopštenju.

Grifit je hirurg koji je izvršio transplantaciju i profesor je hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Merilend.

Bolnica je saopštila da je Fauset u potpunosti pristao na eksperimentalni tretman i da je obavešten o svim rizicima. Pored toga, prošao je punu psihijatrijsku procenu i razgovarao o svom slučaju sa medicinskim etičarem.

Foto: Tanjug/AP/Deborah Kotz/University of Maryland School of Medicine

Prema saopštenju bolnice, Fauset je oženjen i otac dvoje dece iz Frederika u Merilendu i 20-godišnji mornarički veteran koji je nedavno radio kao laboratorijski tehničar u Nacionalnom institutu za zdravlje pre nego što je otišao u penziju.

- Nemamo nikakva očekivanja osim da se nadamo da ćemo dobiti više vremena da ga provedemo zajedno - rekla je njegova supruga En Fauset u saopštenju.

Trenutno ne postoje klinička ispitivanja koja koriste organe svinja za transplantaciju kod živih ljudskih bića. Univerzitet Merilend izveo je prvu takvu eksperimentalnu operaciju na 57-godišnjem Dejvidu Benetu u januaru 2022. Benet je preminuo dva meseca nakon operacije.

Iako nije bilo znakova odbacivanja u prvim nedeljama nakon transplantacije, obdukcija je zaključila da je Benet na kraju umro od srčane insuficijencije usled "kompleksnog niza faktora", uključujući Benetovo stanje pre operacije. Benet je već bio hospitalizovan i držan na mašini za premosnicu srca i pluća šest nedelja pre transplantacije. Međutim, studija slučaja koju su uradili lekari objavljena u Lancetu takođe je primetila da postoje dokazi o virusu svinje koji ranije nisu identifikovani.

Prema podacima savezne vlade, na listi za transplantaciju organa nalazi se više od 113.000 ljudi, uključujući 3.354 osobe kojima je potrebno srce. Grupa "Donate Life America" kaže da 17 ljudi umire svakog dana čekajući na novi organ.

(Telegraf.rs)