• 0

Da li džipovima trebaju zimske gume?

Da li terenci mnogu da prežive zimu bez zimskih guma?

  • 0

Mnogi vlasnici automobila sa pogonom na svim točkovima smatraju da im zimi nisu potrebne zimske gume, naročito oni za volanom „ozbiljnijih“ SUV-ova, koji imaju npr. blokadu diferencijala ili reduktor.

Na njihovu žalost, neretko se kao žrtve surove realnosti nađu zaglavljeni negde pored puta ili zakucani u neki drugi auto.

Odakle potiče ovakva samouverenost
Verovatno je uzrok sve ono što gledamo na TV-u: od reklama u kojima vozač SUV-a sa lakoćom i opušteno savladava ekstremno teške uslove na putu i van njega, preko raznih takmičenja u kojima se za titulu bore posebno pripremljeni terenci, do raznih urbanih legendi.

Međutim, zakoni fizike ostaju neumoljivi. Ni mačka bez kandži ne može da se popne uz drvo.

Isto tako, SUV ili neko drugo vozilo koje liči na terenca će se bez odgovarajućih guma lako naći u nebranom grožđu, bez obzira da li je reč o snegu, blatu ili mokroj travi na uzbrdici.

Svi smo čuli razne priče i legende o Ladi Nivi. Međutim, ako joj umesto karakterističnih terenskih guma montiramo  gume predviđene prvenstveno za asfalt, pa tako krenemo u neku off-road avanturu, vrlo lako ćemo se razočarati u njene magične terenske sposobnosti.

Dzip, Zima, Sneg, Gume

Foto: Pixabay.com

Isto važi i za terenske ili zimske gume kojima se šara, da ne kažemo kramponi, suviše potrošili. Sa takvim gumama nisu od velike koristi ni pogon na svim točkovima, ni blokada diferencijala, ni reduktor... Zato Niva sa neodgovarajućim gumama itetako može da se zaglavi u snegu – nema ona nikakvu tajnu rusku tehnologiju koja je čini nadmoćnom.

Naprotiv, ima mogućnost blokade samo centralnog diferencijala, za razliku od nekih drugih terenaca, a nema čak ni pravu šasiju, već samonoseću karoseriju. Ali zato je „izvlače“ uske gume, mala masa, visok klirens, malo međuosovinsko rastojanje, kratki prepusti...

Uzmimo kao primer i Mercedes G klase. Zaključate mu sva tri diferencijala – prednji, centralni i zadnji, tako da se svaki točak zasebno vrti istom brzinom bez obzira na to da li se nalazi na čvrstoj ili klizavoj podlozi, ili je možda čak u vazduhu. Uključite i reduktor.

Međutim, gume su ono što ostvaruje kontakt sa podlogom. Loše gume mogu da anuliraju sve prednosti vrhunskog terenskog pogona na svim točkovima. Ako auto sa pogonom na svim točkovima nema dobre gume, može samo da stoji u mestu dok se točkovi vrte u prazno.

Različite vrste pogona na svim točkovima

Danas imamo mnogo vrsta sistema pogona na svim točkovima. Kod nekih automobila se snaga, odnosno obrtni moment konstantno prenosi na sve točkove, ali to ima svoje mane. Kod drugih auto pokreću samo npr. zadnji točkovi, a vozač može ručno da uključi i pogon na prednjim točkovima.

Kod trećih, što je danas vrlo često slučaj, „vuku“ samo prednji, a elektronika konstantno prati njihovo proklizavanje i generalno ponašanje automobila i u slučaju potrebe automatski uključuje u priču i zadnje točkove. Takvi sistemi su izuzetno sofisticirani, aktiviraju se u deliću sekunde i to samo onoliko koliko je potrebno. Koriste ih čak i mnogi automobili čiji su vlasnici ubeđeni da imaju konstantan pogon na svim točkovima.

Zima, Gume, Sneg, Kola, Automobili, Zimske Gume

Foto: Pixabay.com

Svaka od navedenih vrsta pogona na svim točkovima ima svoje mane i prednosti, pri čemu treba naglasiti da postoje ogromne razlike u načinu funkcionisanja pojedinih verzija.

Tokom poslednje decenije su SUV-ovi i krosoveri, odnosno svaki automobil koji se kod nas žargonski naziva „džipom“, doživeli neopisiv rast popularnosti. Međutim, iako podsećaju na terence, oni vrlo često nemaju značajno veći klirens od klasičnih automobila.

Podsetimo se, klirens je udaljenost od tla do najniže tačke sa donje strane vozila. Stoga teoretski, što auto ima veći klirens, to je manja šansa da se „nasuče“ na neku izbočinu na putu ili nagomilan sneg.

Takođe nemaju ni druge karakteristike pravih terenaca, ali to prosečnom kupcu ove klase automobila nije problem – on će izuzetno retko da silazi sa asfalta.

Inače, vrlo je zanimljiv podatak da se mnogi kupci SUV-ova i krosovera kod kojih je prilikom kupovine moguće birati između verzije sa pogonom na prednjim ili na svim točkovima odlučuju upravo za verziju sa pogonom na prednjim točkovima.

Stoga su se i proizvođači prilagodili željama kupaca, pa i verzije sa pogonom na svim točkovima u stvari imaju prednji pogon, dok se pogon na zadnjim točkovima uključuje samo u slučaju potrebe. Tako se, između ostalog, smanjuje potrošnja goriva i emisija izduvnih gasova.

Kako i u kojoj meri se snaga, odnosno obrtni moment prenose na zadnje točkove kada prednji proklizaju, koliko brzo se to obavlja i koliko će to biti efikasno da spreči gubitak kontrole nad vozilom ili pomogne kod izvlačenja u slučaju zaglavljivanja?

Tu ima neopisivo mnogo varijacija i načina na koje se proizvođači bave tim problemom, pa nećemo ni pokušavati da se time bavimo. Uostalom, YouTube je pun raznih testova na tu temu.

Pogon na svim točkovima ne pomaže kod kočenja

Pogledajmo jedan vrlo zanimljiv test – kako će se na snegu ponašati auto sa pogonom na svim točkovima i letnjim gumama u odnosu na identičan auto sa prednjim pogonom i zimskim gumama?

Imamo dva automobila BMW X1, na jednom su zimske, na drugom letnje gume istih dimenzija. Testira se ubrzavanje iz mesta do 50 km/h i kočenje do zaustavljanja, zatim kočenje pri brzini od 50 km/h, vožnja uzbrdo, kočenje nizbrdo, iznenada promena saobraćajne trake, odnosno simulacija izbegavanja iznenadne prepreke na putu i vožnja na stazi pokrivenoj snegom.

U svim testovima pobedio je auto sa prednjim pogonom i zimskim gumama. BMW sa pogonom na svim točkovima jednostavno nije mogao da obezbedi dovoljnu trakciju svojim letnjim gumama.

Bićemo pošteni, pa ćemo reći da postoje i primeri kada auto sa pogonom na svim točkovima i letnjim gumama može da ima bolje ubrzanje od identičnog vozila sa prednjim pogonom i zimskim gumama. Britanski AUTOCAR je napravio sličan test.

Testirali su Škodu Yeti po istom principu kao BMW X1, pri čemu treba naglasiti da je podloga bila prilično drugačija, odnosno da je sneg bio raskvašen, a ne suv i poprilično utaban kao kod BMW X1. Ipak, prednji pogon je ubedljivo pobedio u svim ostalim kategorijama, uključujući i vožnju u krug, kada se meri kojom brzinom auto može da vozi u krug i koju maksimalnu bočnu silu „razvija“ pre nego što dođe do zanošenja ili izletanja iz kruga.

Dzip, Zima, Sneg, Gume

Foto: Pixabay.com

Sama činjenica da je u ovom testu pobedio auto sa prednjim pogonom i zimskim gumama govori nam da će taj auto biti bezbedniji u svakodnevnoj vožnji po krivinama u odnosu na verziju sa pogonom na svim točkovima i letnjim gumama.

Jednostavno, razlika između zimskih i letnjih guma nije samo u dubini i vrsti šare, već i u materijalu od kojih su napravljene. Letnje gume su izrađene od mešavine koja se odlično ponaša pri visokim temperaturama, ali se zato zimi stvrdnu.

Zimske gume su napravljene od mekše smeše, koja zadržava dobre karakteristike i kada temperatura ode ispod nule, pri čemu karakteristična duboka šara pomaže da „kopaju“ kroz sneg i bolje „grebu“ po ledu (koliko je to moguće, naravno).

Zaključak

Veliki broj testiranja pokazao je da je u zimskim uslovima bolje imati auto sa prednjim pogonom i zimskim gumama nego auto sa pogonom na svim točkovima i letnjim gumama.

Dakle, nije potrebno mnogo mudrosti da bi se zaključilo da su zimske gume definitivno potrebne terencima, „džipovima“, SUV-ovima, krosoverima ili kako god želimo da ih zovemo.

Zimske gume, kao i gume za "džipove", možete pogledati na sajtu Internet prodaja guma  koji je, kao i sajt Polovni automobili, deo Infostud grupe.

(telegraf.rs/Polovniautomobili.com)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima