• 0

Neprijatnost ruši samopouzdanje: Ovi saveti pomažu vozačima da "stanu na točkove" posle udesa

"Da bi ste bili konstruktivni, o događaju morate razgovarati a naglaskom na to kako ste preživeli"

  • 0

Psiholog Edvard Hikling bavi se psihološkom procenom i tretmanom vozača koji su preživeli saobraćajne udese. On kaže da nesreća ostavlja psihološke posledice zbog kojih nastaje nesigurnost, čak i kada su vozači bez ogrebotine izašli iz nje.

Jedna od glavnih odlika vožnje ljudi koji su imali nesreću jeste velika opreznost. Trauma je uzrok anksioznosti koja raste kako se vozač približava mestu nesreće ili vozi u uslovima pod kojima se udes dogodio.

- Reč je o normalnim reakcijama koje bi posle mesec dana trebalo da nestanu - kaže doktor kliničke psihologije Kenet Rajnhard.

Ovi saveti pomažu vozačima da vrate samopouzdanje posle nesreće.

Zapišite kako se nesreća dogodila

Na početku oporavka sećanja su haotična, a veće su šanse da se samopouzdanje vrati ukoliko se postave hronološki.

- Prepričavanje nesreće pomaže vozačima da se suoče sa traumom i nose sa svojim emocijama - objašnjava Hikling i dodaje da klijenti ponavljaju vežbu sve dok se ne izbore sa uznemirenošću.

Ne čuvajte priču u sebi

Sasvim je normalno razgovarati o neprijatnosti sa članovima porodice, prijateljima ili drugim osobama koje žele da čuju vašu priču. Iskren razgovor smanjuje anksioznost i pomaže da se um očisti od crnih misli.

- Da bi ste bili konstruktivni, o događaju morate razgovarati a naglaskom na to kako ste preživeli - kaže Rajnhard.

Prva vožnja u društvu iskusnog vozača

Putovanje u društvu iskusnog vozača učiniće da se vozač oseća sigurnije. Svakog trenutka postoji opcija da neko drugi preuzme volan, ukoliko vozač još uvek oseća psihološke posledice udesa. Ova praksa može trajati sve dok se vozač ne stekne potpunu sigurnost za volanom, piše Geico.

Vozač

Foto: Unsplash

Povratak početi kratkim vožnjama

Poput sportiste koji se oporavlja od povrede, vozač bi postepeno trebalo da stiče rutinu. Profesionalni tretman uključuje početne faze vožnje od manje stresnim ka stresnim situacijama, kako bi vozači postepeno vraćali samopouzdanje.

Mesto udesa ne treba izbegavati

Promena putanje ili usporavanje brzine prilikom približavanja mestu nesreće neće pomoći vozaču koji prolazi proces oporavka.

- Ovaj postupak hrani anksioznosti - objašnjava Hikling.

Ukoliko vozač koji je preživeo saobraćajnu nesreću ne može samostalno da se vrati vožnji, postoji niz korisnih psiholoških tretmana.

Dodatni časovi vožnje

Unapređenje veština pomaže da se stekne veća sigurnost za volanom, a povratak u automobil prvi je korak u borbi protiv anksioznosti. Dodatni časovi vožnje pomažu vozačima da prepoznaju situacije koje su potencijalno opasne. Polaznici imaju mogućnost da se sretnu sa realnim rizicima i nauče kako da ih smanje.

Video: Neće ona niđe a pogotovu ne za volan

(Telegraf.rs/N.N.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima