• 0

Ovih pet značajnih otkrića zauvek su promenila automobilsku industriju

Da li možete da zamislite vožnju po kiši sa glavom isturenom kroz prozor, jer brisači na automobilu - ne postoje?

  • 0

Današnji automobile u stanju su da rade sve - od sitnica poput zagrevanja sedišta, do naprednih stvari kao što je mogućnost vožnje bez vozača.

Zbog toga je lako zaboraviti da su prvi automobili bili klimava kola koje je pokretala vodena para, podseća Gieco.

Vulkanizovana guma

Početkom 1830-tih Ameriku je zahvatila „gumena groznica“, ali stvari su izmakle kontroli i postale su - doslovno prevruće, kada su kupci otkrili da se njihove nove cipele i torbe tope tokom leta. Čarls Gudjir, trgovac gvožđem, proveo je godine pokušavajući da otkrije kako da stabilizuje gumu, a sa eksperimentima je nastavio čak i tokom teških životnih uslova dok se borio sa velikim dugovima.

Godine 1839, nakon što je pokušao sa azotnom kiselinom, krečom i terpentinom, Gudjir je u gumu dodao sumpor. Umesto da se rastopi i smekša, guma je zapravo očvrsnula.

Automobilske gume

Foto: Shutterstock

Proces, koji je kasnije nazvan vulkanizacija, Gudjir je i patentirao. Vulkanizovana guma koristi se kod automobilskih guma, pojasa za transmisiju, zaptivača…

Asfalt

Zahvaljujući komercijalnom asfaltu koji je izmislio Edvard de Smedt 1870. godine, automobilske gume dobro prijanjaju na podlogu i vožnju čine prijatnom. Hemičar iz Belgije prvi put je u Parizu video asfalt za koji je upotrebljen asfalt miniran u Švajcarskoj. Materijal je pomešan sa šljunkom ili drobljenim kamenom kako bi se dobila trajna površina.

De Šmedt je bio toliko zaintrigiran, da je 1861. kada je došao u Njujork, počeo da vrši eksperimente sa ugljenom prašinom i peskom. Nadao se da će naći supstancu koja je funkcionalnija od švajcarskoj asfalta, a jednako je jeftina.

Patentirao je asfaltni pločnik upotrebom smeše peska 1870. godine, ali prvi pokušaj asfaltiranja nije potrajao. Srećom, De Smedt je nastavio da dorađuje smešu, i na kraju je asfaltirao puteve u Njujorku i Vašingtonu. Prvi entuzijastični korisnici asfalta bili su biciklisti, ali ubrzo su morali da počnu da dele asfalt sa vozačima automobila.

Radnici, radovi, asfaltiranje, gradjevina, put

Foto: Tanjug/Dušan Anicić

Pokretna traka

Za pronalazak pokretne trake zasluge je poneo Henri Ford 1913. godine. Tehnički, pokretnu montažnu traku prvi je razvio 1901. godine Ransom E. Olds, osnivač Oldsmobila.

Prvi automobili su tokom proizvodnje ostajali stacionirani na istim mestu, dok su se radnici kretali ka njima i oko njih. Olds je ovaj proces ubrzao tako što je automobile postavio na stalke sa točkovima, kako bi oni bili dovoženi do radnika. Dok su se drugi proizvođači mučili oko proizvodnje, njegova fabrika u Lensingu u Mičigenu koristila je ovaj mehanizam kako bi proizvodila i do 20 automobila na dan, a uskoro je njegov Oldsmobile Curved Dash postao najpopularniji model u Americi.

Ford takođe nosi određene zasluge. Na bazi Oldmobilovih brojki, a zajedno sa svojim rukovodiocem proizvodnje, razvio je parnu transportnu traku koja je prevozila automobilske delove između radnika u fabric Highland Park u Mičigenu. Ovaj pokretni model i dan danas se koristi.

Fabrika Fijat, Fiat, Kragujevac

Foto: Telegraf

Brisači

Na ranim automobilima postojao je problem vidljivosti kroz vetrobransko staklo, što je na svojoj koži osetila Meri Anderson dok je putovala u Njurjork 1902. godine.

Ograđeni gradski ulični automobili štitili su vozače od vremenskih nepogoda. Međutim, u slučaju kiše ili snega, vozači su morali da otvore prozore i isture glavu kako bi mogli da vide kuda idu, a ovaj manevar bi usporio saobraćaj ili vozače u potpunosti odvratio od vožnje.

Vraćajući se kući u Alabamu, Meri Anerson je napravila plan za napravu koja bi bila montirana na vetrobranskom staklu, a kojim je upravljala poluga u automobilu. Dizajn je patentirala 1903. godine, a tokom 1910, kako su automobili počeli masovnije da se prodaju, brisač stakla je postojao kao opcija na novim modelima automobila. Njen izum ne samo što je vožnju učinio sigurnijom, već je danas omogućio potpuno zatvorena, udobno klimatizovana vozila.

brisači, vetrobran

Fotto: Pixabay.com

Benzin

Rafinerije nafte su benzin proizvodile još od sredine 1800-tih, ali proces proizvodnje je bio neefikasan i spor, a pravi cilj je bio da se napravi kerozin. Sa otkrićem motora sa unutrašnjim sagorevanjem tokom kasnih 1800-tih godina, odjednom se povećala i potražnja za benzinom. Naftnim kompanijama bio je neophodan način da ga brže proizvedu.

Dvojica inženjera hemije iz laboratorije Standard Oil’s Whiting u Indijani, počeli su sa eksperimentima. Najpre, Vilijam Barton i Robert Hamfriz dodali su hemikalije sirovoj nafti, pa su potom pokušali da je zagrevaju. Konačno, 1913. godine došli su na ideju da primene i toplotu i pritisak i - uspelo je. Termičko pucanje, kako je kasnije nazvan ovaj metod, udvostručio je količinu benzina koja se mogla proizvesti od određene količine nafte i pomogao je da on postane široko dostupan.

Benzin, benzinska pumpa, točenje goriva, gorivo

Foto: Profimedia/Alamy

Video: Svet i Evropa su gladni automobilskih guma, a Japanci će ih hraniti iz Srbije

(Telegraf.rs/G.S.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima