Želite da vam dete bude novi Ferštapen: Evo koliko zapravo košta karting i gde nastaje finansijski pakao

Svaki roditelj koji mašta da mu dete postane novi Maks Ferštapen ili Luis Hamilton mora da zna da taj san počinje u kartingu, ali i da ubrzo guta ogromne svote novca. Prvi rekreativni krugovi deluju sasvim pristupačno, međutim, prelazak na ozbiljna takmičenja pretvara ovaj sport u najskuplju dečiju avanturu.

Rekreativne vožnje u karting centrima koštaju između 20 i 30 evra za pola sata, što je idealna prilika da dete napravi prve korake. Ipak, čim se strast razvije i donese odluka o ulasku u ozbiljnije školske programe, finansijski zahtevi drastično rastu.

Preporučujemo

Dvodnevni uvodni treninzi sa profesionalnim bolidom, mehaničarom i gorivom koštaju oko 400 evra. Polovni takmičarski karting procenjuje se na sumu od 1.500 do 3.000 evra, dok kompletna oprema sa kacigom, odelom i alatom brzo podiže početno ulaganje na 2.500 do 6.000 evra.

Sama oprema je tek početak, jer redovni treninzi bez zvaničnih trka odnose dodatnih 2.000 do 3.000 evra godišnje. Kada dete konačno počne da se takmiči, samo jedan trkački vikend u sopstvenoj režiji košta između 400 i 900 evra zbog troškova guma, goriva i kotizacije.

Sezona sa osam do deset trka zahteva budžet od minimalno 5.000 do 12.000 evra. Ako se roditelji odluče za ozbiljno nacionalno prvenstvo sa profesionalnim timom, troškovi brzo skaču na 30.000 do 40.000 evra godišnje.

Najviše međunarodne kategorije dostižu i šestocifrene iznose, pri čemu u tu računicu nisu uračunati smeštaj, putovanja i skupe popravke posle sudara.

Poređenja radi, mesečna članarina za školu fudbala košta između 35 i 75 evra, dok se časovi tenisa kreću od 50 do 100 evra. Petodnevna škola skijanja može se naći za oko 250 evra, što jasno pokazuje zašto je karting neprikosnoveno najskuplji hobi za mlade.

Upravo zbog ovih ogromnih finansijskih prepreka region ima znatno manje mladih vozača nego bogatije evropske zemlje. Velika ulaganja su neophodna od samog starta, a ni najbolji rezultati u kartingu ne garantuju ulazak u visoke klase automobilizma.

(Telegraf.rs)