Najopasnije greške pri preticanju: Zbog ovoga vozači najčešće gube glavu

Preticanje je najopasniji i najzahtevniji manevar u saobraćaju, iako mu mnogi vozači svakodnevno pristupaju kao najobičnijoj rutini. Samo trenutak nestrpljenja ili blago pogrešna procena udaljenosti dovoljni su da se rutinsko preticanje pretvori u smrtonosnu nesreću. Da je situacija alarmantna potvrđuju i podaci nemačke organizacije Dekra, koji pokazuju da je tokom 2024. godine u toj zemlji zabeleženo skoro 11.700 saobraćajnih nesreća izazvanih isključivo greškama pri preticanju, od kojih je preko dvesta završilo sa tragičnim posledicama. Stručnjaci iznova upozoravaju da vozači masovno potcenjuju opasnost i precenjuju mogućnosti svog automobila, zaboravljajući zlatno pravilo da od manevra treba odustati čim se pojavi i najmanja sumnja u njegov bezbedan ishod.

Jedna od najtežih i najčešćih grešaka jeste započinjanje preticanja na nepreglednom delu puta. Zavoji, prevoji i raskrsnice lako mogu da sakriju vozila iz suprotnog smera, ali i traktore ili bicikliste koji se neočekivano uključuju sa sporednih puteva. Vozači se prečesto oslanjaju na pretpostavku da je put prazan samo zato što u tom trenutku ne vide nikoga ispred sebe, ne shvatajući da pri brzini od 90 kilometara na čas udaljenost između dva vozila koja idu jedno drugom u susret nestaje munjevitom brzinom. Ukoliko je razlika u brzini između vas i vozila koje pretičete mala, manevar će trajati mnogo duže nego što ste isplanirali, a dionica koja se činila dovoljno dugačkom može u sekundi postati fatalno kratka.

Preporučujemo

Zaboravljeni retrovizori i forsiranje po svaku cenu

Pre samog izlaska u suprotnu traku ključno je proveriti mrtvi ugao i retrovizore, jer naglo prestrojavanje dok vas neko vozilo iza već uveliko pretiče direktno vodi u teški sudar. Mnogi vozači u panici, kada usred preticanja shvate da nemaju dovoljno vremena ni prostora, instinktivno stiskaju gas i pokušavaju da završe manevar pod svaku cenu, što je najopasnija moguća odluka. Umesto forsiranja koje vodi u sigurnu tragediju, manevar treba odmah prekinuti i bezbedno se vratiti nazad iza sporijeg vozila.

Na kraju, agresivna vožnja i rizična preticanja čitavih kolona na opterećenim putevima najčešće donose vremensku uštedu od svega nekoliko minuta. Agresivni vozač će najčešće ponovo sustići iste te automobile na prvom narednom semaforu, što nedvosmisleno dokazuje da nekoliko ušteđenih minuta apsolutno nikada nije vredno rizika i igranja sa sopstvenim životom.

(Telegraf.rs)