Da li je na pomolu donošenje regulative za kripto valute?

Foto: Irena Herak, CoinDesk

Komunikacija korišćenjem mobilnih telefona je postala nezaobilazni deo naše svakodnevnice. Postalo je nezamislivo da provedemo dan bez mobilnog telefona bilo zbog razmene poruka, razgovora, surfovanja po internetu ili pristupa društvenim mrežama. Za većinu korisnika razgovori koje obavljaju ili poruke koje razmenjuju ne predstavljaju nikakvu „tajnu“ konverzaciju.

Ipak, malo ljudi bi želelo da svako ima pristup njihovoj komunikaciji, već bi radije zadržalo svoje pravo na privatnost. Uostalom, pravo na zaštitu podataka o ličnosti uređuje evropska regulativa GDPR (General Data Protection Regulation) dok je u Srbiji prošle godine usvojen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je u skladu sa GDPR regulativom. Pored toga, postoje i korisnici koji žele da sakriju svoju komunikaciju iz puno različitih razloga.

Preporučujemo

U prethodnim nastavcima smo govorili o nekim elementima bezbednosti operativnih sistema koji pokreću mobine telefone. Uočili smo dva dominantna operativna sistema Android i iOS. Dok iOS pokreće iPhone mobilne uređaje, Android pokreće gotovo sve ostale mobilne uređaje i koristi sa znatno više nego iOS. Prema raspoloživom podacima za 2019. godinu, Android je zauzimao oko 87% ukupnog tržišta mobilnih telefona.

Pomenuli smo da je bezbednost Android operativnog sistema niža od bezbednosti iOS operativnog sistema i da su Android telefoni daleko lakša meta za hakere. Zbog svega rečenog, na tržištu su se pojavile aplikacije koje omogućavaju kriptovanje komunikacije i jedna od tih aplikacija je Telegram koja funkcioniše na većini operativnih sistema, kako na mobilnim uređajima tako i na računarima. Telegram koristi najbolje kriptografske mehanizme kao što su 256-bitna simetrična AES enkripcija, 2048-bitna RSA enkripcija i Diffie-Hellmanova razmena kriptografskih ključeva.

Kompanija Telegram, čiji je proizvod istoimeni softver za šifrovanje komunikacije osnovala su braća Durov, 2013. godine. Telegram koristi posebno kreiran protokol za kriptovanu komunikaciju, MTProto. Sistem se bazira na Cloud tehnologiji ili korišćenje  SaaS (Software as  Service), odnosno korišćenje web resursa radi ostvarivanja bezbedne komunikacije preko Telegrama. Trenutno je kompanija locirana u Dubaiju i ima preko 300 miliona korisnika. Kompanija Telegram je 2017. godine pokrenula razvoje sopstvene blokčejn platforma - TON Blockchaini kripto valute - Gram.  Tehnološki razvoj je bio uspešan i emitovani su tokeni u vrednosti od 1,7 milijardi dolara.

Uprkos uspešnom razvoju i emitovanju tokena, pred novu kripto valutu isprečile su se regulatorne prepreke američke Komisije za hartije od vrednosti - SEC. Naime, prema viđenju SEC-a, iznos emitovanih tokena nove kripto valute predstavlja neregistrovane hartije od vrednosti. Na ovom mestu je došlo do susreta zvanične finansijske regulative SAD i kripto valuta, koje funkcionišu po sopstvenim pravilima samoregulacije.

U oktobru 2019. godine je SEC naložio da se zaustavi izdavanje Gram tokena kako u SAD tako i van SAD, što je i sprovedeno u delo. Telegram je nastavio da se na sudu bori za legalno emitovanje svoje kripto valute. Mnogo je zainteresovanih kako kompanija tako i pojedinca širom sveta koji iščekuju ishod ovog spora. Kako će se spor završiti, nije moguće predvideti, ali je svakako pokrenuo temu uvođenja kripto valuta u legalne finansijske tokove. Iako se, generalno, finansijski autoriteti širom sveta, opiru uvođenju kripto valuta u okvire finansijskih institucija, samo je pitanje vremena kada će se to desiti.

Nezahvalno je reći, ali kako stvaristoje, ukoliko finansijske institucije ne prihvate kripto valute, jednostavno će nestati a njihovu ulogu će preuzeti sistemi kripto valuta.

(Telegraf.rs)