Veselin Jevrosimović: Programer za svakoga

Foto: Pixabay

Mnogi smatraju da softver pokreće moderni svet. Aplikacije koristimo svakodnevno za najrazličitije aktivnosti – od zabave i komunikacije, preko kupovine i poslovnih zadataka, do elektronske uprave i rešavanja statusnih pitanja. 

Već sam pisao o tome da svega jedan procenat ljudi na svetu ume da programira, a da potreba za kreiranjem aplikacija konstantno raste. Zbog toga se pojavljuju sistemi koji omogućuju razvoj aplikacija bez potrebe za pisanjem programskog koda.

Oni, na žalost, nisu dovoljno fleksibilni i poseduju određena ograničenja koja im smanjuju upotrebnu vrednost.

Veselin Jevrosimović, Comtrade

Srećom, rešenje se već sada nazire. Eksperimentalno se pojavljuje nešto što eksperti nazivaju „programiranje kao servis“ (eng. code as a service, CaaS).

Ideja je da posao pisanja programa na sebe preuzme veštačka inteligencija u vidu servera koji mogu po potrebi da se iznajmljuju. Kada dobijete ideju za aplikaciju koja će promeniti svet, biće dovoljno da osmislite rešenje i na određeni period iznajmite sistem veštačkih „programera“ koji će za vas obaviti posao.

Time bi se rešio problem onih jedan posto, pošto bi kapaciteti takvih servisa praktično bili neograničeni.

Začetak ove ideje su napredna okruženja za razvoj aplikacija koja postoje godinama unazad i koja već sada pomažu programerima da brže i efikasnije obavljaju svoje aktivnosti.

Alat u kome programirate može da predvidi šta je sledeće što želite da uradite i da vam ponudi narednih nekoliko linija koda.

Takođe, postoje i dodaci koji optimizuju napisano i automatski ispravljaju greške. Do potpune automatizacije samo je jedan korak, doduše krupan.

Već sada je veštačka inteligencija sposobna da na osnovu komentara pisanih prirodnim jezikom zaključi šta se traži i napiše jednostavne funkcije. To može da uradi na osnovu analize miliona linija programskog koda i onoga što već postoji u aplikaciji koja se piše.

Naravno, mogućnosti su još uvek ograničene. Kompleksniji zadaci za sada su nedostižni, a predstoji i neka vrsta formalizacije načina na koji će biti definisani zahtevi korisnika.

Jednom kada programiranje kao servis u potpunosti zaživi, zanimanje programer neće nestati. Bez obzira što će linije programskog koda pisati veštačka inteligencija, biće potreba ljudska kreativnost za razumevanje problema i osmišljavanje rešenja.

Podrazumevaće se određeni nivo tehničke pismenosti i inženjerskog pristupa, ali sam proces razvoja aplikacija svakako više neće biti isti.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)