Veselin Jevrosimović: Vreme ispred ekrana

Foto: Pixabay.com

Danas ću se nadovezati na temu sveprisutnih računara, o čemu sam detaljnije pisao prošle nedelje. Naime, tada sam rekao da postoji teorija kako su pametni telefoni usporili razvoj informacionih tehnologija.

Umesto da bude ostvaren san o računarima koji će postati skriveni deo većine predmeta i neće nas sputavati u svakodnevnim aktivnostima, dobili smo uređaj koji je sposoban da obavlja mnoštvo funkcija.

Zbog toga su telefoni postali centar oko koga se vrti naše vreme i na koji je usmerena sva naša pažnja. Upravo u tome leži jedan od problema digitalnog doba.

Foto: Milena Đorđević

Radi se o količini vremena koje provodimo ispred ekrana, pogotovo ekrana mobilnih telefona. To utiče na našu pažnju, na produktivnost, na odnose među ljudima, a neretko i na razvoj dece i mladih.

Svakog minuta u danu smo bombardovani sve većom količinom informacija koje nam dolaze sa interneta, aplikacija i društvenih mreža. Ova promena se desila u veoma kratkom vremenu, pa nismo uspeli da se prilagodimo, pronađemo pravu meru i načine da razdvojimo bitno od nebitnog.

Pri tome je sve što dolazi iz sajber prostora zanimljivo i privlačno. Odrasli su kritikovali decu što sede ispred računara, igraju igrice i krstare internetom, a onda su nabavili pametne telefone i postali pasionirani korisnici društvenih mreža, često potiskujući mlade sa njih.

Ovakvo ponašanje je donekle razumljivo. Pogledate telefon da pročitate elektronsku poštu ili odgovorite na poruku, a onda vašu pažnju privuče notifikacija sa društvene mreže, odakle pređete na vesti sa nekog od medijskih portala i za čas potrošite nerazumno mnogo vremena gledajući u ekran.

Otuda i naziv „ekransko vreme“ (eng. screen time) za ovaj fenomen. Stručnjaci rešenje vide u specijalizaciji uređaja i više manjih ekrana koji će nam pružiti samo podatke koji su u tom trenutku važni. To opet vodi do sveprisutnosti računara u običnim predmetima i tehnologije koja pomaže, a ne smeta.

Redovan čitalac ovih redova zna da se zalažem za tehnološku budućnost, razvoj IT industrije i digitalizaciju. Cilj je, međutim, da takva budućnost bude na korist ljudskog društva i svakog čoveka na našoj planeti.

Zbog toga sve pojave novog doba moramo da posmatramo kritički i da o njima promišljamo u svetlu dobrobiti budućih generacija.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)