Da li će veštačka inteligencija ukinuti zanimanje programera?

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Savremeno programiranje, odnosno pisanje kompjuterskog koda u nekom od jezika za programiranje, je sada poprimilo drugi koncept. Više nije cilj programirati kod od "praznog papira" već se rešavanje problema svelo na integrisanje aplikacija veštačke inteligencije u kod kako bi se procesi učinili bržim i jednostavnijim.

Uticaj veštačke inteligencije na proces razvoja aplikacija je neosporan. Aplikacije kao što su OpenAI Codex i Vertex AI čak dozvoljavaju programerima da generišu kod, što potpuno isključuje učenje algoritma sortiranja kao što je Bubble Sort.

Preporučujemo

Na početku se može postaviti pitanje da li je veštačka inteligencija učinila poslove programera i programera suvišnim? Da ste bili na društvenim mrežama, naišli biste na influensera koji kaže da će programeri uskoro izgubiti posao.

Na prvi pogled to bi moglo izgledati tako, ali kada uzmemo u obzir širu sliku, shvatamo da to nije baš tako jednostavno. Na veštačku inteligenciju ne treba gledati kao na pretnju budućim programskim poslovima, već kao na alat.

Sadašnja situacija je slična situaciji u vreme sve veće popularnosti kalkulatora, gde su mase očekivale da će zameniti matematičare. Ipak, postao je alat za dalje njihovo razumevanje matematike i ubrzao proces izvođenja napornih proračuna.

Kao budući programeri koji žele da unaprede svoje veštine, ne treba da se plašimo veštačke inteligencije, već da je prihvatimo. Uvođenje softvera sa omogućenom implementacijom veštačkom inteligencijom smanjiće troškove kompanije i smanjiti opterećenje postojećih programera. Korišćenje veštačke inteligencije takođe uklanja potencijal za ljudsku grešku, koja je prilično rasprostranjena i razlog zašto potrošači imaju greške i kvarove dok koriste proizvod.

Novi AI botovi koji generišu kod su dovoljno napredni da predvide kod nakon unosa željenog rezultata, potencijalno povećavajući produktivnost kompanije. Prema free lance poslovnoj mreži, Upwork, mnogi kreativni poduhvati uključuju pravljenje nečega sopstvenim rukama, a te maštovite i inventivne poduhvate će biti teško zameniti bilo kojim oblikom veštačke inteligencije.

Ipak, nije da veštačka inteligencija neće učiniti nijedan programski posao suvišnim. Postoji mnogo tipova programera, kao što su testeri, front-end inženjeri i back-end inženjeri, ali veštačka inteligencija predstavlja najveću pretnju za QA i beta testere jer omogućava programerima da preciznije i brže testiraju svoje aplikacije. Pri tome je povećana potražnja za grafičkim dizajnerima za kreiranje novih veb interfejsa.

Potražnja za debagerima takođe stalno opada zbog efikasnijih algoritama veštačke inteligencije. Povećaće se potreba za grafičkim dizajnerima, data naučnicima, dizajnerima virtuelne stvarnosti.

Bitno je zaključiti da veštačka inteligencija nije pretnja, već efikasan alat koji programeri mogu da iskoriste da bi bili ispred konkurencije i smanjili svoje radno opterećenje dozvoljavajući algoritmima veštačke inteligencije da obavljaju zadatke koji se ponavljaju.

Kako će se stvari dalje odvijati, saznaćemo u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)