Veselin Jevrosimović: Štimung programiranje

Od kada je veštačka inteligencija postala neizostavan deo javnog diskursa, govori se o tome da će programeri u nekom momentu biti zamenjeni mašinama.

Budući da u digitalnom dobu softver pokreće svet, jasno je da postoji potreba za mogućnošću razvoja računarskih programa od strane ljudi koji nemaju tehnička znanja i programersko iskustvo.

Preporučujemo

Ideja nije nova. Decenijama unazad postoje pokušaji da se naprave mehanizmi za „sklapanje" softvera od polugotovih komponenti i jednostavnih gradivnih elemenata uz minimalno ili nikakvo pisanje koda (eng. low-code/no-code). Osim nekoliko časnih izuzetaka, u praksi pomenute metode nisu zaživele.

Onda su nastali veliki jezički modeli koji mogu da pišu čitave sklopove programskog koda na osnovu uvida u ogromne količine postojećeg softvera.

Foto: Milena Đorđević

Alati za programiranje obogaćeni su mehanizmima koji značajno ubrzavaju i olakšavaju rad. Softverski inženjeri su sa podeljenim utiscima prihvatili novine, ali je jasno da su one tek u začetku.

Krajnji cilj je da ljudi prirodnim jezikom jasno i precizno opišu željene funkcionalnosti i ponašanje softvera, a da pisanje koda bude povereno veštačkoj inteligenciji.

Kroz iterativni proces usavršavanja rezultata i dodatnih uputstava, program bi trebalo da bude onakav kako ga je autor zamislio i spreman za upotrebu. Dobili smo i naziv za ovu vrstu programiranja.

Ja sam to preveo kao „štimung programiranje" (eng. vibe coding), premda bi pravilnije bilo reći da se radi o programiranju na osnovu utiska ili osećaja.

Čovek se bavi kreativnom postavkom, odnosno opisom zadataka i atmosfere nove aplikacije, bez opterećivanja detaljima. U praksi to baš i nije moguće izvesti.

Naime, detalji su veoma bitni, kao i odlično poznavanje materije za koju se pravi program, procesa koje on treba da podrži i rezultata koje će mašine da proizvedu.

Kao što sam svojevremeno pisao, tek oko jedan procenat stanovništva planete ume da programira.

Čak i kada mehanizmi veštačke inteligencije budu usavršeni da mogu samostalno da razvijaju softverske komponente, tih jedan posto ljudi će biti sposobno da na kvalitetan način opisuje zahteve i definiše pravila, što svakako nije dovoljno.

Zbog toga je bitno da se obrazovni sistem prilagodi trendovima i na odgovarajući način pripremi buduće stručnjake.

Takva priprema podrazumeva nove predmete koji će razvijati analitičke veštine, promovisati opšte razumevanje tehnologije i podučavati mlade razumevanju procesa u različitim oblastima.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)