Veselin Jevrosimović: Sagledavanje realnosti

Uporedo sa rastom popularnosti javno dostupnih modela veštačke inteligencije, jača i pokret koji se protivi upotrebi ove tehnologije, pogotovo u banalne svrhe koje nemaju konkretnu vrednost u poslovanju, zdravstvu ili nauci. Njihovi osnovni argumenti su negativan uticaj infrastrukture koja stoji iza sistema veštačke inteligencije na prirodu, enormna potrošnja energije i narušavanje autorskih prava kreatora sadržaja nad kojima su algoritmi trenirani.

Ono što previđaju je da se radi o nečemu potpuno novom u našim životima, pa je logično da su ljudi znatiželjni i zainteresovani. Jednom kada veštačka inteligencija postane "stara vest", i njena upotreba će ući u razumne tokove.

Preporučujemo

Nedavna istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da polako dolazi do sagledavanja realnosti i da inicijalni entuzijazam, pogotovo u poslovnom svetu, ustupa mesto realnim primenama. Na primer, američki univerzitet MIT utvrdio je da u čak 95% slučajeva primena veštačke inteligencije nije značajno povećala produktivnost i profit.

Foto: Milena Đorđević

Gartner je u svojim nalazima otkrio da 70% poslovnih zadataka veštačka inteligencija ne može da obavi bez kontrole i korekcije od strane ljudi. U akademskom svetu, gde je prošle godine više od 50% naučnika smatralo da veštačka inteligencija prevazilazi ljudske potencijale, u 2025. to smatra manje od trećine ispitanika.

Takođe, i pored pojave novih, unapređenih modela, iz godine u godinu raste broj onih koje brinu takozvane "halucinacije", odnosno greške koje prave algoritmi. Pokušaj jedne velike konsultantske firme da za australijsku vladu generiše izveštaj korišćenjem veštačke inteligencije pokazao se kao potpuni promašaj zbog velikog broja značajnih materijalnih grešaka.

Čak i programeri odustaju od pomoći AI mehanizama, jer za kontrolu i ispravke treba više vremena nego za pisanje programskog koda iz početka. To sve ne znači da će veštačka inteligencija nestati. Naprotiv, mislim da nastupa vreme kada ćemo moć mašina koristiti na pravi način, a ne kao zamenu za ljudski intelekt i kreativnost.

Kritičari aktuelnih AI sistema su donekle u pravu. Ako će pomama za veštački generisanim profilnim slikama, širenje lažnih vesti ili nečija lenjost da samostalno napiše domaći zadatak ugroziti budućnost planete, onda nam takva tehnologija ne pomaže.

Sa druge strane, postoje i brojne primene koje mogu da opravdaju sve negativne aspekte. Važno je samo, kao i uvek, da pronađemo pravu meru.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)