OpenAI vredi 500 milijardi dolara, ali niko ne zna ko ga zaista poseduje

Kompanija OpenAI postala je najvredniji privatni startap na svetu sa neverovatnom procenom od 500 milijardi dolara, ali iza tog uspeha krije se izuzetno komplikovana vlasnička struktura. Poslednji dogovori sa kompanijama Nvidia i AMD doneli su joj milijarde dolara, ali i dodatnu zbrku oko toga ko će jednog dana imati pravo na zaradu.

Analitičari upozoravaju da je OpenAI sada u fazi transformacije koja bi mogla da promeni čitavo tržište veštačke inteligencije. Kompanija pokušava da pređe sa statusa neprofitne organizacije na model klasične korporacije, što bi otvorilo vrata izlasku na berzu. Međutim, upravo ta promena izazvala je niz sporova i pregovora sa njenim najvećim investitorima.

Preporučujemo

Najveći problem leži u raspodeli vlasništva. Glavni investitor Microsoft već je uložio više od 13 milijardi dolara i poseduje oko 30 odsto udela u kompaniji. Sličan procenat očekuje se i za zaposlene, kao i za neprofitnu matičnu organizaciju OpenAI Nonprofit, koja i dalje ima ključnu kontrolu nad grupom.

Microsoft, SoftBank i novi vlasnički mozaik

Prema trenutnim planovima, neprofitni ogranak OpenAI Nonprofit neće imati posebna prava glasa, ali će moći da predlaže članove upravnog odbora. Time kompanija pokušava da zadovolji pravne regulative u Kaliforniji i Delaveru, koje bi mogle da blokiraju konverziju ako se proceni da ona ugrožava prvobitnu misiju organizacije.

Ostatak vlasničkog kolača biće podeljen između japanskog SoftBanka, koji planira da investira više od 30 milijardi dolara, investicionih fondova kao što su Thrive Capital i Khosla Ventures, kao i akcionara iz startapa io, koji je nedavno kupio OpenAI. Glavni izvršni direktor Sam Altman takođe bi trebalo da dobije svoj udeo, ali tek nakon završetka procesa konverzije.

Zanimljivo je da Ilon Mask, koji je 2015. donirao oko 45 miliona dolara prilikom osnivanja OpenAI-a, neće dobiti ništa jer njegova uplata nije bila investicija već donacija. Mask sada tuži kompaniju, tvrdeći da je promena strukture izdaja njenih izvornih principa.

1.000 milijardi dolara za nove data centre

OpenAI planira da u narednim godinama uloži oko 1.000 milijardi dolara u izgradnju i održavanje superkompjutera. Ogroman deo tog novca obezbediće Nvidia, koja će uložiti do 100 milijardi dolara kroz seriju manjih investicija. Deo sredstava biće prikupljen i kroz zaduživanje, što znači da će sadašnji akcionari biti dodatno razvodnjeni svakim novim krugom finansiranja.

Trenutno OpenAI ima oko 3.000 zaposlenih, što je četiri puta više nego pre dve godine. Kompanija se nalazi u žestokoj borbi za talente sa rivalima poput Meta i Google-a, a troškovi istraživanja i razvoja rastu iz meseca u mesec.

Ipak, rukovodstvo smatra da je potražnja za alatima poput ChatGPT-a toliko velika da će svi troškovi biti brzo nadoknađeni. ChatGPT trenutno ima oko 800 miliona aktivnih korisnika, što ga čini jednim od najpopularnijih digitalnih proizvoda u istoriji.

Ako proces konverzije bude uspešan, investitori će umesto profita dobijati akcije u novoj profitnoj strukturi. Tada bi vrednost svakog od tri glavna udela - Microsofta, zaposlenih i neprofitnog ogranka - mogla da premaši 150 milijardi dolara.

Kompanija koja je počela kao neprofitna misija sada se pretvara u korporativnog giganta čija se vrednost meri u stotinama milijardi. I dok jedni smatraju da OpenAI samo evoluira u prirodnom smeru, drugi upozoravaju da je njena prvobitna ideja o "bezbednoj veštačkoj inteligenciji za dobrobit čovečanstva" potpuno nestala u trci za profitom.

(Telegraf.rs)