Ko danas zaista radi domaći zadatak, učenik ili veštačka inteligencija?

Veštačka inteligencija je ušla u škole brže nego što su nastavnici, roditelji i učenici stigli da se dogovore šta je dozvoljeno, a šta nije. Na papiru, ona je pomoćnik u učenju. U praksi, sve češće izgleda kao savršeno sredstvo za prepisivanje, samo bez klasične puškice, bez šaputanja i bez rizika da se rukopis prepozna.

Nekada je učenik morao makar da prepiše lekciju, skrati tekst ili nauči dovoljno da prikrije neznanje. Danas je dovoljno da u alat unese zadatak i za nekoliko sekundi dobije sastav, prevod, rešenje, zaključak ili čak “lični stav”.

Preporučujemo

Problem nije samo u tome što mašina piše umesto učenika. Problem je što takav rad može delovati uredno, zrelo i pismeno, pa nastavnik sve teže razlikuje trud od imitacije truda.

Zagovornici tvrde da veštačka inteligencija pomaže učenicima da razumeju gradivo, organizuju beleške i razviju ideje. To može biti tačno, ali samo kada učenik već razmišlja, proverava i koristi alat kao pomoć. Međutim, granica između pomoći i zamene rada opasno je tanka.

Ako učenik ne zna da objasni sopstveni odgovor, onda to više nije učenje, već digitalno pozajmljivanje tuđeg znanja. Sve više škola zato menja pravila ocenjivanja. Klasični domaći zadatak, napisan kod kuće, postaje sve manje pouzdan dokaz znanja.

Ako se ne zna ko je autor, učenik ili algoritam, ocena gubi smisao. Nastavnici se zato vraćaju usmenim proverama, radu u učionici, objašnjavanju postupka i zadacima u kojima je važnije kako učenik misli nego kako tekst izgleda.

Najveća opasnost nije samo varanje, već navika da se mišljenje preskoči. Učenik koji stalno traži gotov odgovor možda dobija bolju ocenu danas, ali sutra ostaje bez veštine da sam povezuje, sumnja, proverava i zaključuje. Škola tada ne proizvodi obrazovanog čoveka, već korisnika koji zna gde da klikne.

Možda veštačka inteligencija zaista može biti dobar nastavnik. Ali ako učenik uz njenu pomoć ne postaje pametniji, već samo uspešniji u prikrivanju neznanja, onda se moramo zapitati, da li gledamo napredak obrazovanja ili samo novo, elegantnije lice prepisivanja?

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)