Klima uređaj ili grejno telo: Šta je jeftinije za grejanje stana tokom jeseni i zime?

Ako u stanu imate klimu koja može da greje, nemojte automatski posezati za električnom grejalicom čim zahladi. Ta dva uređaja ne rade na isti način, pa klima u odgovarajućim uslovima može da zagreje prostor uz znatno manju potrošnju električne energije.

Razlog je u načinu na koji stvaraju toplotu. Klasična električna grejalica praktično svu električnu energiju koju uzme iz utičnice pretvara u toplotu, dok klima u režimu grejanja koristi struju da prenese toplotu iz spoljnog vazduha u stan.

Preporučujemo

Zato klima može da isporuči nekoliko puta više toplotne energije nego što potroši električne energije. Za to se koristi oznaka COP, odnosno odnos dobijene toplotne energije i potrošene struje.

Kod savremenih klima taj odnos može da bude oko 3 do 4 u odgovarajućim uslovima. To pojednostavljeno znači da za jednu jedinicu potrošene električne energije uređaj može da obezbedi nekoliko jedinica toplote.

Kod obične grejalice takve razlike nema. Ako uređaj troši 2 kilovata dok radi punom snagom, iz električne mreže će uzeti približno 2 kilovata, bez obzira na to da li je u pitanju uljani radijator, konvektor ili kalorifer.

Zbog toga je klima posebno zanimljiva tokom jeseni i blažih zimskih dana. Dok su spoljne temperature relativno visoke, u vazduhu i dalje postoji dovoljno toplote koju uređaj može da preuzme i unese u stan.

Tu, međutim, priča počinje da se menja kada temperatura napolju ozbiljno padne.

Kada klima više nije najbolji izbor

Što je napolju hladnije, klimi je teže da izvlači toplotu iz spoljnog vazduha. Efikasnost tada opada, a spoljna jedinica može da se zaledi.

U takvim situacijama klima povremeno pokreće automatsko odmrzavanje. Tada privremeno prestaje da greje prostoriju kako bi uklonila led sa spoljne jedinice.

Još važnija stvar je da ne postoji univerzalna temperatura do koje svaka klima sme da radi u režimu grejanja. Granica zavisi od konkretnog modela, pa treba proveriti specifikacije uređaja.

Kod nekih modela rad je predviđen i na temperaturama znatno ispod nule, dok kod drugih postoji viša donja granica. Ne treba pretpostaviti da svaka klima može bez problema da greje kada temperatura ozbiljno padne.

Postoji i praktičan problem. Klima postavljena u dnevnoj sobi neće ravnomerno zagrejati stan ako su spavaća soba ili druge prostorije iza nekoliko zatvorenih vrata.

Tu obična grejalica ima jasnu prednost. Možete je postaviti direktno u prostoriju u kojoj boravite i zagrevati samo taj manji prostor, umesto celog stana.

Kada je grejalica ipak bolji izbor

Ako vam treba toplota samo u jednoj maloj sobi, grejalica može imati više smisla, posebno ako nemate klimu i ne želite da ulažete novac u kupovinu i ugradnju uređaja samo zbog nekoliko hladnijih nedelja.

Isto važi kada su spoljne temperature preniske za konkretan model klime. Tada električna grejalica može da posluži kao jednostavan izvor toplote.

Prednost ima i kada vam je potrebno potpuno tiho grejanje tokom spavanja. Neki ljudi će zbog toga radije koristiti uljani radijator ili drugi tihi uređaj, čak i kada imaju klimu.

Ali ako je klima već postavljena na zidu, a napolju su umereno hladni dani, računica je drugačija. Tada je režim grejanja na klimi često znatno štedljiviji od direktnog električnog grejanja.

Najvažnije je da temperaturu ne podižete nepotrebno visoko. Ako vam je cilj da održavate prijatnu temperaturu u stanu, podesite klimu na željenu vrednost i pustite automatiku da reguliše njen rad.

I još jedna stvar ne sme da se zanemari. Bez obzira na to koji uređaj koristite, stara produžna letva, oštećen utikač ili kabl koji se zagreva nisu nešto što treba ignorisati. Snažni električni grejači predstavljaju veliko opterećenje za instalaciju, pa takav uređaj treba priključiti u odgovarajuću utičnicu i odmah prekinuti korišćenje ako primetite problem.

Dakle, nema jednog odgovora koji važi za svaki stan i svaku temperaturu. Za blaže hladne dane klima sa grejanjem uglavnom ima veliku prednost u potrošnji, dok grejalica ostaje praktičnija kada treba zagrejati malu prostoriju, kada nema klime ili kada spoljne temperature padnu ispod granice predviđene za njen rad.

(Telegraf.rs)