Internet vam naglo usporava čim padne mrak? Evo zašto se to dešava i kako da vratite punu brzinu

Jedan od najčešćih problema sa kućnim bežičnim internetom jeste njegova nepredvidivost. Tokom dana veza može raditi besprekorno, ali čim se radni dan završi i sednete da pogledate film na striming servisu ili započnete video poziv od kuće, slika počinje da secka, a brzina drastično pada. Iako mnogi korisnici prvo posumnjaju na kvar rutera ili tehničke probleme kod provajdera, uzrok ovog večernjeg usporavanja najčešće leži u digitalnom špicu unutar vašeg komšiluka.

Kao što saobraćajne gužve nastaju kada se svi istovremeno vraćaju sa posla, slična zagušenja nastaju i u mrežnoj infrastrukturi kada se desetine domaćinstava u isto vreme prijave na mrežu.

Preporučujemo

Digitalni špic u zgradi i zagušenje radio-talasa

Ukoliko živite u stambenoj zgradi ili gustom naselju, pad brzine je uglavnom posledica deljenja kapaciteta. Kod korisnika kablovskog interneta propusni opseg u ulici ili zgradi često se deli među komšijama, pa masovni prelazak na gledanje video zapisa visoke rezolucije znatno smanjuje preostalu brzinu. Ovaj problem je daleko manje izražen kod optičkog interneta, koji pruža znatno veći kapacitet po korisniku.

Pored samog internet voda, u večernjim satima nastaje i velika gužva u vazduhu. Desetine obližnjih Wi-Fi rutera emituju signale na istim radio-frekvencijama, međusobno se ometajući. Posebno je ranjiv frekventni opseg od 2,4 GHz, koji ima dobar domet kroz zidove, ali ima mali broj radnih kanala i izuzetno je podložan smetnjama koje stvaraju Bluetooth dodaci, kućni aparati i pametni uređaji.

Restartovanje opreme i prelazak na 5GHz ili 6GHz

Prvi i najjednostavniji korak u rešavanju problema jeste restartovanje modema i rutera. Potrebno je isključiti uređaje iz struje na najmanje 30 sekundi, a zatim ih ponovo uključiti, čekajući prvo da modem uspostavi stabilnu vezu sa provajderom pre paljenja rutera. Ovaj postupak primorava uređaj da očisti privremenu memoriju i automatski potraži manje zagušen radni kanal.

Drugi ključan potez jeste razdvajanje mreža u podešavanjima rutera. Umesto jedne zajedničke mreže, preporučljivo je napraviti dva zasebna imena (SSID): jedno za frekvenciju od 2,4 GHz, a drugo za 5 GHz (ili 6 GHz, ako vaš uređaj to podržava).

Opseg od 2,4 GHz treba rezervisati isključivo za pametne uređaje u kući, poput pametnih sijalica, utičnica ili robotskih usisivača, kojima nije potrebna velika brzina već stabilan domet. Sa druge strane, televizore, gejming računare, telefone i radne laptopove prebacite na znatno bržu mrežu od 5 GHz, koja trpi znatno manje smetnji iz komšiluka.

Promena navika i trajno rešenje kroz mrežni kabl

Ponekad je neophodno prilagoditi i sopstvene navike. Velika preuzimanja igara, ažuriranja operativnog sistema na telefonima i sinhronizaciju fajlova sa oblakom (cloud) podesite da se obavljaju automatski tokom noći, kada većina ljudi spava i kada je mreža potpuno rasterećena. Pokretanje velikih preuzimanja ili torenata u udarnom večernjem terminu zagušuje propusni opseg za sve ukućane.

Za stacionarne uređaje koji zahtevaju maksimalnu stabilnost, poput televizora ili desktop računara, najbolje rešenje ostaje stari dobri mrežni kabl (Ethernet). Fizička veza putem kabla potpuno je imuna na smetnje koje stvaraju komšijski bežični signali, obezbeđujući stabilnu vezu bez prekida i minimalno kašnjenje, što je posebno važno ljubiteljima onlajn video-igara.

(Telegraf.rs)