Sony patentirao novi AI: Predviđa sledeći kadar u igrama pre nego što ga grafička izrenderuje

Kompanija Sony zvanično je podnela patentnu prijavu za inovativni sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji predviđa sledeći frejm u video igrama pre nego što ga grafički procesor u potpunosti izrenderuje. Osnovni cilj ovog rešenja jeste eliminisanje seckanja slike i održavanje stabilnog broja kadrova u sekundi, ali bez stvaranja dodatnog kašnjenja koje je karakteristično za dosadašnje metode generisanja slika.

Sistem koristi poslednji završeni kadar i podatke sa kontrolera kako bi predvideo i prikazao naredni vizuelni korak dok je hardver još uvek zauzet obradom scene.

Preporučujemo

Dosadašnje tehnologije za generisanje veštačkih međukadrova uglavnom funkcionišu po principu interpolacije. Da bi sistem stvorio i ubacio novu sliku, on prvo mora da sačeka da grafička karta završi dva uzastopna kadra, što neminovno unosi malo, ali primetno kašnjenje komandi tokom igranja.

Sonyjev pristup se oslanja na ekstrapolaciju. Umesto čekanja na sledeći kadar, sistem odmah uzima već postojeću sliku i iz nje predviđa budući razvoj događaja. Ova razlika omogućava igrama da zadrže stabilan tempo isporuke slika na ekran čak i u momentima kada zahtevne scene preopterete grafički hardver.

Kako AI analizira pokrete i pritiske na tastere

Arhitektura sistema oslanja se na neuronsku mrežu sačinjenu od enkodera i dekodera. Enkoder pretvara već izrenderovani kadar u kompaktan numerički zapis, dok dekoder na osnovu tog zapisa samostalno generiše predviđeni frejm i šalje ga direktno u memorijski bafer ekrana pre nego što hardver završi svoj posao.

Model pored same slike može da koristi i vektore kretanja, koji precizno pokazuju gde se objekti u prostoru kreću, kao i sveže komande sa džojstika. Podaci o pritisnutim tasterima otkrivaju nameru igrača, što veštačkoj inteligenciji drastično olakšava posao da precizno pogodi kako će se ugao kamere ili lik u igri pomeriti u sledećem deliću sekunde.

Obuka modela sprovodi se na uzastopnim video snimcima gde mreža sama upoređuje svoju pretpostavku sa stvarnim kadrom koji je usledio, pa proces ne zahteva ljudsko označavanje podataka.

Pored modela vođenog veštačkom inteligencijom, Sony je u patentu opisao i klasičnu alternativu koja ne koristi neuronske mreže, već sintetičke kadrove stvara jednostavnim pomeranjem blokova piksela u smeru njihovog kretanja.

Ipak, patentna dokumentacija ne sadrži konkretna merenja performansi, pa pitanje očuvanja vrhunskog vizuelnog kvaliteta ostaje otvoreno. Pravi ispit za ovu tehnologiju biće njena sposobnost da u deliću milisekunde proizvede verodostojan kadar bez grafičkih nepravilnosti (artefakata), što će se u praksi pokazati tek kada rešenje doživi primenu u komercijalnim uređajima.

(Telegraf.rs)