Napadi na IoT pokazuju cenu komfora: Bez standarda, obični uređaji ugrožavaju živote

Serija eskalirajućih hakerskih napada na pametne frižidere u supermarketima i osetljivim medicinskim laboratorijama predstavlja brutalan poziv na buđenje za kompletan koncept interneta stvari, odnosno IoT. Incidenti u kojima su napadači preko noći uništili ogromne količine hrane i ugrozili zalihe krvi jasno pokazuju veoma stvarne rizike po kritičnu infrastrukturu, a koji proizilaze iz najosnovnijih bezbednosnih propusta na uređajima povezanim na globalnu mrežu.

Stručnjaci za sajber bezbednost godinama su upozoravali na opasnosti koje donosi masovno umrežavanje svakodnevnih aparata, ali su nedavni događaji širom Evrope potvrdili najgora strahovanja. Koncept interneta stvari, koji podrazumeva da su komercijalne rashladne vitrine, rerne ili klima uređaji neprestano na mreži radi lakšeg daljinskog upravljanja, postao je apsolutno najslabija karika globalne bezbednosti. Umesto sofisticiranih virusa, hakeri su iskoristili sramotnu činjenicu da ovi uređaji izlaze iz fabrika sa izuzetno slabim lozinkama i bez ikakvog zaštitnog zida, ostavljeni na milost i nemilost svakome ko skenira otvorene portove.

Preporučujemo

Nemar proizvođača i cena komfora

Glavni problem leži u sistemskom nemaru tehnoloških kompanija koje prioritet daju niskim troškovima proizvodnje i komforu korisnika, potpuno zanemarujući rigoroznu softversku zaštitu. Za razliku od pametnih telefona i prenosnih računara koji redovno dobijaju bezbednosne zakrpe, softver u pametnim zamrzivačima ostaje netaknut i neažuriran godinama. Kada se takav propust dogodi u lokalnoj prodavnici, posledica je ogromna količina bačene hrane i finansijska šteta za trgovca. Međutim, kada isti ti ranjivi uređaji čuvaju doniranu krv za pacijente u bolnicama ili održavaju zalihe u vojnim bazama, osnovni bezbednosni propusti direktno ugrožavaju ljudske živote i nacionalnu sigurnost.

Ova razorna hakerska serija mora poslužiti kao poslednji crveni alarm za industriju i državne regulatore. Stručnjaci naglašavaju da rešenje zahteva hitno uvođenje strogih bezbednosnih standarda za apsolutno svaki pametni uređaj pre nego što on uopšte stigne na tržište. Ukoliko se nadležni ne probude i ne shvate da internet stvari zahteva podjednako ozbiljan nivo zaštite kao i bankarski sektor, sledeći talas napada preko naizgled bezazlenih kućnih i komercijalnih aparata mogao bi da parališe čitave gradove i nanese nepopravljivu štetu modernom društvu.

(Telegraf.rs)