Da li bitkoin još pripada običnim ljudima?

Bitkoin je godinama predstavljan kao novac običnog čoveka, bez banke, bez posrednika i bez dozvole velikog finansijskog sistema. Ideja je bila jednostavna, svako može da poseduje sopstveni novac i da ne zavisi od institucija.

Međutim, najnoviji razvoj tržišta pokazuje da se bitkoin sve više vraća upravo tamo odakle je želeo da pobegne, u ruke velikih fondova, banaka, institucionalnih ulagača i kompanija sa ogromnim kapitalom.

Preporučujemo

Spot bitkoin ETF fondovi promenili su način na koji se ulazi na tržište. Umesto da kupac otvara digitalni novčanik, čuva privatne ključeve i sam snosi tehnički rizik, on sada može da kupi finansijski proizvod preko poznatog investicionog kanala.

To je jednostavnije i bliže prosečnom ulagaču, ali ima svoju cenu. U tom modelu bitkoin se ne doživljava kao nezavisan novac, već kao još jedna stavka u portfoliju, pored akcija, obveznica i fondova.

Tokom 2026. godine zabeleženi su snažni prilivi u bitkoin ETF fondove, uključujući skoro milijardu dolara u jednoj nedelji krajem aprila, dok su ukupni prilivi u spot bitkoin ETF fondove dostizali desetine milijardi dolara.

To pokazuje da veliki kapital više ne posmatra bitkoin kao neobičan eksperiment, već kao imovinu kojom se može upravljati, prepakivati i prodavati širokom tržištu.

Tu nastaje ključna kontroverza. Što je bitkoin dostupniji kroz regulisane fondove, to je manje sličan izvornoj ideji finansijske samostalnosti. Fondovi mogu masovno kupovati, prodavati, menjati strategiju i uticati na raspoloženje tržišta.

Običan čovek i dalje može da kupi mali deo bitkoina, ali sve teže utiče na pravac igre.

Podaci o vlasništvu dodatno pojačavaju ovu dilemu. Procene iz 2026. pokazuju da institucionalni i ETF vlasnici zajedno drže značajan deo ukupne ponude bitkoina, dok pojedine velike berze i fondovi kontrolišu ogromne količine u ime klijenata.

Istovremeno, kretanja novca kroz ETF fondove pokazuju da veliki igrači nisu emotivno vezani za priču o slobodi. Kada uslovi nisu povoljni, kapital se povlači brzo i disciplinovano, dok mali ulagači često ostaju zarobljeni između nade i straha.

Možda bitkoin tehnički i dalje može da pripada svakome. Ali tržišno, sve više liči na imovinu kojom upravljaju oni koji već upravljaju svim drugim tržištima. Ako običan čovek kupuje bitkoin preko fonda, prati odluke velikih institucija i prodaje kada one povuku novac, da li je on zaista deo finansijske revolucije ili samo mali učesnik u igri velikih?

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)