Srbija nikad brojnija na Gamescomu: 12 domaćih kompanija pred svetskom gejming industrijom

Srbija se ove godine na Gamescomu predstavlja u najbrojnijem sastavu do sada, sa 12 kompanija koje pokrivaju gotovo čitav lanac industrije video-igara. Od razvoja igara i izdavaštva do 3D umetnosti, lokalizacije, testiranja i marketinga, domaća gejming scena u Kelnu pokazuje da odavno nije samo priča o nekoliko uspešnih studija.

Gamescom se od 26. do 30. avgusta održava u Kelnu, a danas, 30. avgusta, sajam ulazi u završni dan. Prema dosadašnjim podacima, privukao je više od 300.000 posetilaca iz čitavog sveta. U toj ogromnoj gužvi Srbija ove godine ima svoj najbrojniji nastup do sada, uz podršku Privredne komore Srbije i Asocijacije industrije video-igara Srbije.

Preporučujemo

Iza ovog nastupa stoje brojke koje pokazuju da domaći gejming više nije mala niša.

Foto: Nikola Momčilović

Od Top Elevena do čitave industrije

U Srbiji danas radi oko 5.000 stručnjaka u gejming industriji, dok godišnji prihodi sektora prelaze 200 miliona evra.

Jedna od kompanija koja je ovu industriju najviše približila svetskoj publici jeste Nordeus, studio koji je napravio mobilni fudbalski hit Top Eleven. Igru je koristilo više od 150 miliona ljudi, a Nordeus je 2021. godine kupio američki izdavač Take-Two Interactive.

Međutim, upravo je širina ovogodišnje delegacije u Kelnu možda najbolji pokazatelj gde se domaća industrija danas nalazi.

Na srpskom štandu predstavljene su kompanije koje razvijaju igre za PC, mobilne telefone i VR uređaje, ali i firme koje rade na projektima stranih studija. Tu su i timovi specijalizovani za 2D i 3D umetnost, sinematike, lokalizaciju, testiranje, glasovnu produkciju, narativni dizajn, kao i video i audio postprodukciju.

Foto: Ustupljene fotgrafije/Tatjana Ristić

Drugim rečima, domaća industrija na Gamescom nije došla samo da pokaže svoje igre. Veliki deo ponude čine znanje i usluge koje srpske kompanije nude globalnim izdavačima i razvojnim studijima.

To je važno jer se pozicija Srbije u gejmingu poslednjih godina promenila. Domaće firme sve češće nisu samo autori sopstvenih projekata, već rade kao partneri kompanijama iz drugih delova sveta.

Srbija pokušava da privuče još više svetskog gejminga

Gamescom je za domaće kompanije važan upravo zbog kontakta sa međunarodnim izdavačima, studijima i potencijalnim partnerima.

Ovogodišnja delegacija zato obuhvata čitav spektar ponude, od razvoja i izdavaštva do produkcije i promocije. Na jednom mestu nalaze se studiji koji prave sopstvene igre i kompanije čiji je posao da drugim studijima obezbede deo proizvodnog procesa.

Domaća industrija istovremeno pokušava da privuče pažnju i kroz DevGAMM For the Win!, međunarodnu konferenciju posvećenu razvoju video-igara, koja će 29. i 30. septembra biti održana u Beogradu.

Gamescom, međutim, pokazuje i širu sliku industrije u kojoj Srbija pokušava da pronađe svoje mesto.

Prema proceni kompanije Newzoo, globalno tržište video igara moglo bi ove godine da dostigne 213,9 milijardi dolara, uz rast od 6,1 odsto. Na svetu danas postoji oko 3,7 milijardi igrača, odnosno više od 40 odsto svetske populacije.

Foto: Nikola Momčilović

Rast ipak više nije toliko jednostavan kao ranije. Broj novih igrača raste sporije, pa kompanije pokušavaju da zadrže postojeću publiku i pronađu nove načine da je zainteresuju.

Tu se pojavljuje i veštačka inteligencija.

Igrači prema njoj zasad nisu naročito blagonakloni. Istraživanje kompanije Quantic Foundry, sprovedeno krajem 2025. godine na 1.799 ispitanika, pokazalo je da je 85 odsto učesnika imalo negativan ili uzdržan stav prema korišćenju generativne AI u video-igrama.

Otpor je naročito izražen kada se AI koristi za kreativne elemente, poput vizuelnog identiteta, muzike, priče i dijaloga. Tehničke primene, poput automatskog prilagođavanja težine igre, nailaze na nešto više razumevanja.

Problem za industriju nije samo odnos igrača prema AI. Sve veća potražnja za AI infrastrukturom utiče i na cenu hardvera koji koriste gejmeri.

Veća potražnja za čipovima i memorijom već vrši pritisak na tržište. Prema informacijama koje je objavio Bloomberg, neki veliki kupci Nvidijinih proizvoda obavešteni su da bi serveri sa AI čipovima početkom 2027. mogli da poskupe više od 15 odsto, dok Reuters tu informaciju nije mogao nezavisno da potvrdi.

Troškovi se već osećaju i van data centara. Računari i njihove komponente poskupljuju, dok se cene konzola u nekim slučajevima povećavaju čak i tokom njihovog životnog ciklusa, kada se ranije očekivao suprotan trend.

Za srpsku industriju to otvara potpuno drugačiju priču od one koja se može videti samo kroz broj igara napravljenih u zemlji. Domaće kompanije pokušavaju da zauzmu mesto u gotovo svakom delu globalnog lanca proizvodnje video-igara.

A Gamescom je ove godine mesto na kojem su to pokazale pred više od 300.000 posetilaca iz industrije i gejming publike.

(Telegraf.rs)