Da li će kvantni računari jednog dana otključati tuđe bitkoine?

Bitkoin je godinama građen na ideji da matematika štiti vlasnika bolje nego banka, država ili bilo koji posrednik. Ako imate privatni ključ, imate pristup novcu. Ako ga nema niko drugi, vaš bitkoin je vaš.

Međutim, razvoj kvantnih računara otvara neprijatno pitanje, šta ako računar budućnosti jednog dana bude mogao da izračuna ono što je danas praktično nemoguće?

Preporučujemo

Problem nije u tome da će kvantni računar jednostavno pogoditi lozinku. Stvar je ozbiljnija. Bitkoin koristi kriptografiju eliptičnih krivih za digitalne potpise.

Kada se u određenim okolnostima javni ključ već vidi na mreži, dovoljno snažan kvantni računar mogao bi iz njega da izvede privatni ključ i tako dobije mogućnost da pomeri tuđi novac.

To danas još nije realan napad, ali više ne zvuči kao naučna fantastika. Najnovije analize upozoravaju da bi kriptografski relevantan kvantni računar mogao stići ranije nego što se donedavno očekivalo.

Pojedine procene pominju kraj ove decenije kao najraniji opasan scenario, dok akademski modeli daju širu sliku, manju verovatnoću do 2035. godine, veću do 2040. godine i ozbiljan rizik do sredine veka.

Za običnog čitaoca važna je jedna stvar, rok nije siguran, ali smer jeste. Posebno su osetljivi stari novčanici, ponovo korišćene adrese i bitkoini kod kojih su javni ključevi već izloženi.

Procene se razlikuju, ali govore o milionima bitkoina koji bi mogli biti ranjiviji od ostalih. Još veći problem je što deo tih bitkoina verovatno pripada izgubljenim ili uspavanim novčanicima.

Ako se vlasnici nikada ne pojave, niko ih ne može prebaciti na bezbedniju zaštitu.

Naravno, postoji rešenje, prelazak na postkvantnu kriptografiju. NIST je već objavio standarde koji treba da štite digitalne sisteme od budućih kvantnih napada.

Ali kod bitkoina nije dovoljno samo instalirati novu verziju programa. Potrebna je saglasnost zajednice, tehnička migracija, promena novčanika i spremnost korisnika da na vreme reaguju.

Blaga kontroverza je u tome što mnogi ulagači i dalje gledaju samo cenu bitkoina, a ne njegovu buduću bezbednost.

Ako kvantna opasnost stigne pre nego što zajednica postigne dogovor, najskuplji rizik možda neće biti pad tržišta, već zaključak da je novac bio bezbedan samo dok računari nisu postali dovoljno moćni.

Postavlja se pitanje gde povući granicu između dugoročnog ulaganja i poverenja u kriptografiju koja možda mora hitno da se promeni?

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)