Da li vam za najzahtevnije PC igre zaista treba nov hardver? Evo kako cloud gaming potpuno menja to iskustvo

Postoje dva načina da zamislite igranje zahtevne PC igre. Prvi, da imate računar sa dovoljno snažnom grafičkom karticom, dovoljno memorije, prostora na SSD-u i sve ostalo što je potrebno da igra uopšte može da se pokrene. Drugi, da samo otvorite igru na uređaju koji već imate. Telefon, laptop koji je već nekoliko godina star ili tablet koji inače koristite za filmove možda nemaju ni približno dovoljno snage da samostalno pokrenu modernu igru. Ipak, ekran može da prikaže istu tu igru.

Tu počinje priča o cloud gejmingu.

Preporučujemo

Ideja je jednostavna - kada se objasni bez tehničkog žargona. Umesto da se igra pokreće na vašem uređaju, ona se pokreće na snažnom računaru u data-centru. Taj računar obrađuje grafiku, fiziku i sve ostalo što se događa u igri, dok se vama preko interneta šalju slika i zvuk. Kada pritisnete dugme na kontroleru ili tastaturi, vaša komanda putuje nazad do servera, koji je obrađuje i šalje rezultat na ekran. U suštini, cloud gejming je striming za igre. Slično kao kada film ne čuvate na telefonu već ga gledate preko striming servisa, samo što kod igre niste pasivni gledalac. Vi odlučujete šta će se dogoditi.

I upravo zbog toga internet ovde ima mnogo važniju ulogu.

Igra se nalazi negde drugde, ali vi imate kontrolu

Kod klasičnog igranja računar ili konzola moraju da imaju dovoljno snage da sami obrade igru. Kod cloud gejminga taj posao preuzima server. To znači da uređaj pred vama prvenstveno mora da bude sposoban da primi i prikaže strim, kao i da dovoljno brzo pošalje vaše komande nazad do servera. Zbog toga telefon ili slabiji laptop mogu da posluže za igre koje bi na njihovom hardveru bile potpuno van domašaja.

Naravno, postoji važna caka.

Cloud gejming ne može da zaobiđe zakone fizike. Kvalitet iskustva zavisi od brzine i stabilnosti internet veze, ali i od toga koliko ste udaljeni od servera. Kod zahtevnijih igara važna je i latencija, odnosno vreme koje prođe između vaše komande i reakcije koju vidite na ekranu.

Zato nije dovoljno samo imati brzu vezu. Ako mreža povremeno gubi stabilnost ili je kašnjenje veliko, to može da se primeti tokom igranja.

Tu se vidi zašto su optički internet i 5G toliko značajni za ovu tehnologiju. Cloud gejming je praktično jedan od najboljih primera usluge kod koje kvalitet mreže direktno određuje koliko će iskustvo biti dobro. Preporuke se, zavisno od servisa i kvaliteta slike, kreću od oko 15 Mbps za niže rezolucije do više desetina Mbps za zahtevnije scenarije, uz nisku latenciju kao jednako važan faktor.

Zato se termin "lag" u ovoj priči ne može tek tako izbrisati. Cloud gejming može da radi veoma dobro, ali ne postoji pošteno obećanje da će svaka igra, na svakoj mreži i u svakom trenutku raditi bez kašnjenja.

A onda dolazimo do dela koji će verovatno biti najzanimljiviji ljudima koji nisu hardcore gejmeri.

Možda već imate sve što vam je potrebno da probate

Ako imate telefon, tablet, laptop ili kompatibilan televizor, ne morate automatski da kupujete gejming računar ili konzolu samo zato što želite da povremeno odigrate neku igru. Za nekoga ko igra svakog dana i želi maksimalne performanse, lokalni hardver i dalje ima svoje prednosti. Za osobu koja želi da igra nekoliko sati nedeljno, računica može da izgleda potpuno drugačije.

Foto: Soloviova Liudmyla/Shutterstock

Zamislite studenta koji ima laptop za fakultet, ali njegova integrisana grafika nema dovoljno snage za nove igre. Ili nekoga ko je nekada igrao mnogo više, a danas nema ni vremena ni želje da ulaže ozbiljan novac u kompletan gejming setap. Ili porodicu koja već ima veliki televizor u dnevnoj sobi, ali nema konzolu.

Za sve njih cloud gejming rešava jedan vrlo konkretan problem: ne morate nužno da posedujete novi hardver koji obavlja sav težak posao.

I to je možda najvažnija promena koju ova tehnologija donosi.

Nije magija, niti znači da su sve igre besplatne

Oko cloud gejminga se poslednjih godina pojavilo dosta pogrešnih predstava. Jedna od najčešćih je da vam ovakav servis automatski daje pristup svim igrama koje postoje.

Ne daje.

Kod većine platformi igra se svodi na naslove koje već posedujete, igre koje su dostupne kroz određenu pretplatu ili besplatne naslove. Na primer, NVIDIA GeForce NOW može da se poveže sa postojećim bibliotekama i nalozima podržanih prodavnica i servisa, uključujući Steam, Epic Games Store, GOG, PC Game Pass i Ubisoft Connect. Pošto je sve povezano sa vašim nalozima, promena računara ili ekrana ne znači da krećete ispočetka — igre i sačuvane pozicije vam ostaju, baš tamo gde ste stali.

Sličan princip postoji i kod drugih velikih igrača. Danas postoji više cloud gejming platformi, među kojima su još i Xbox Cloud Gaming, PlayStation cloud streaming i Amazon Luna, a način na koji korisnik dolazi do konkretnih igara zavisi od samog servisa, njegovog kataloga i eventualne pretplate.

Zbog toga cloud gejming ne treba posmatrati kao trik kojim se skupa igračka oprema preko noći pretvara u besplatnu. Njegova prava vrednost je negde drugde.

Cloud gejming menja mesto na kojem se nalazi hardver.

Do sada je bilo normalno da, ako želite bolju grafiku i zahtevnije igre, kupite jaču grafičku karticu. Sa cloud gejmingom, deo tog hardvera više nije u vašoj sobi. Nalazi se u data-centru, a do vas dolazi rezultat njegovog rada.

To zvuči kao ideja iz budućnosti, ali zapravo nije nova.

Prvi pokušaji da se gejming smesti u cloud datiraju još u 2000. godinu, kada je finski start-up G-Cluster demonstrirao tehnologiju na sajmu E3. Crytek je nekoliko godina kasnije istraživao mogućnost igranja Crysisa putem oblaka, ali je tadašnja internet infrastruktura predstavljala ozbiljno ograničenje. OnLive je krajem prve decenije 21. veka pokušao da cloud gejming pretvori u komercijalni servis, dok je Gaikai kasnije postao toliko zanimljiv Sony-ju da ga je kompanija 2012. kupila za 380 miliona dolara.

NVIDIA je 2013. pokrenula GRID, prethodnika današnjeg GeForce NOW, koja je tako postala najdugovečnija platforma cloud gaminga. Google i Microsoft su 2018. najavili sopstvene projekte. Ubrzo su stigli Stadia, Xbox Cloud Gaming i Amazon Luna.

Čak je i Google Stadia, uprkos ogromnom imenu iza sebe, ugašena početkom 2023. godine. Taj neuspeh je možda i najbolji podsetnik koliko je ova oblast zahtevna. Cloud gaming zavisi od infrastrukture, mreža, poslovnog modela i načina na koji će korisnici plaćati i koristiti uslugu.

Danas je situacija ipak drugačija nego pre 15 ili 20 godina. Brže kućne mreže, optički internet, 5G i sve rasprostranjeniji uređaji sposobni za kvalitetan video-striming uklonili su deo prepreka koje su ranije ovu ideju držale na margini.

Za veliki broj korisnika, tehnologija je već dovoljno zrela da ima praktičan smisao.

A kada to jednom uzmete u obzir, postaje mnogo jasnije zašto telefon koji nikada ne biste nazvali gejming uređajem može da prikaže igru koju bi njegov sopstveni hardver teško pokrenuo. Jedino što se promenilo jeste mesto na kojem se igra zaista dešava.

(Telegraf.rs/PR)