Čudni izumi Alberta Ajnštajna koje niko ne zna: Među njima i frižider koji je trebalo da spreči tragedije

Albert Ajnštajn je svetu poznat kao čovek koji je promenio razumevanje prostora, vremena i fizike, ali njegov rad nije se završavao jednačinama. Slavni fizičar imao je više od 50 patenata širom sveta i radio je na izumima koji su pokušavali da reše sasvim svakodnevne probleme.

Iza lika genija koji je napisao teoriju relativnosti krio se i praktičan pronalazač. Njegovi projekti uključivali su bezbedniji frižider, uređaj za pomoć osobama sa oštećenim sluhom, kameru koja sama prilagođava osvetljenje, pa čak i neobičan dizajn odeće.

Preporučujemo

Iako nijedan od ovih izuma nije postao veliki komercijalni proizvod, oni otkrivaju manje poznatu stranu Ajnštajna. On nije razmišljao samo o svemiru, već i o problemima koji su direktno uticali na živote ljudi.

Ajnštajn je odrastao okružen tehnologijom

Interesovanje za pronalaske kod Ajnštajna nije nastalo slučajno. Kao dete je bio okružen električnim uređajima jer su njegov otac i stric vodili firmu povezanu sa električnom opremom.

Njegov stric Jakob bio je pronalazač koji je posedovao patente za različite električne uređaje krajem 19. veka. Ajnštajn je odrastao među kablovima, sijalicama i mašinama, što je kasnije verovatno uticalo na njegov odnos prema tehnologiji.

Od 1902. do 1909. godine radio je kao stručnjak za patente u Bernu. Njegov posao bio je da procenjuje tuđe ideje i pronalaske, dok je paralelno stvarao neke od najvažnijih naučnih radova u istoriji.

Tokom tog perioda objavio je radove zbog kojih je 1905. postala poznata kao njegova "godina čuda", uključujući objašnjenje fotoelektričnog efekta, radove o atomima i specijalnu teoriju relativnosti.

Frižider koji je trebalo da spreči tragedije

Jedan od najzanimljivijih Ajnštajnovih projekata nastao je nakon vesti iz Berlina 1926. godine. Jedna porodica je stradala zbog curenja otrovnog gasa iz tadašnjeg frižidera.

Rani frižideri često su koristili supstance poput amonijaka, sumpor-dioksida i metilhlorida, koje su mogle biti opasne ako bi došlo do kvara ili curenja.

Ajnštajn je zbog toga udružio snage sa mađarskim fizičarem Leo Szilard i zajedno su napravili koncept frižidera bez pokretnih delova i zaptivki koje mogu da otkažu.

Njihov sistem koristio je apsorpcioni princip hlađenja, gde bi tečnost menjala stanje pod različitim pritiscima i tako stvarala efekat hlađenja. Umesto klasičnog kompresora osmislili su elektromagnetnu pumpu.

Ideja je bila veoma napredna za svoje vreme, ali je imala veliki problem. Pumpa je bila izuzetno bučna, a u međuvremenu se pojavio freon kao praktičnije rešenje za frižidere.

Ajnštajnov frižider nikada nije ušao u masovnu proizvodnju, ali su inženjeri decenijama kasnije primetili da bi sličan princip mogao biti koristan u drugim oblastima, uključujući nuklearnu tehnologiju.

Kamera koja je predvidela automatsko fotografisanje

Ajnštajn je 1936. godine radio sa radiologom Gustavom Bakijem na kameri koja je mogla sama da prilagodi količinu svetlosti.

Njihov patent opisivao je kameru sa automatskom kontrolom osvetljenja. Ideja se oslanjala na fotoelektrični efekat, isti fenomen za koji je Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu.

Sistem je trebalo da meri količinu svetlosti i automatski prilagođava ekspoziciju kako fotografija ne bi bila previše svetla ili tamna.

Iako nije poznato da li je napravljen pravi prototip, koncept je podsećao na tehnologije koje su kasnije postale standard u fotoaparatima.

Pomagalo za sluh i neobičan modni izum

Ajnštajn se okušao i u stvaranju uređaja za pomoć pri gubitku sluha. Kada je njegova prijateljica Olga Ajzner počela da slabije čuje, radio je sa inženjerom Rudolfom Goldšmitom na ideji elektronskog pomagala.

Njihov uređaj koristio je princip magnetostrikcije, gde magnetno polje menja svojstva metala i može pomoći u prenošenju zvučnih signala.

Patent je prijavljen 1934. godine, ali nikada nije stigao do tržišta jer su elektronska pojačala ubrzo postala praktičnije rešenje.

Među najneobičnijim Ajnštajnovim patentima nalazi se i dizajn ženske bluze iz 1936. godine. Razlog za taj projekat nije potpuno poznat, ali pokazuje koliko je široko posmatrao svet oko sebe.

Zašto njegovi izumi nikada nisu postali proizvodi

Ajnštajnovi izumi često su imali dobru ideju u osnovi, ali nisu uspevali da se izbore sa bržim razvojem tehnologije i promenama u svetu.

Velika ekonomska kriza, politička situacija u Nemačkoj i ubrzan napredak industrije uticali su na to da mnogi njegovi projekti ostanu samo u patentnim arhivama.

Ipak, ti patenti pokazuju da je Ajnštajn bio mnogo više od teoretičara. Njegova radoznalost nije bila ograničena samo na velike naučne probleme, već se odnosila i na obične stvari koje su ljudima mogle da olakšaju život.

(Telegraf.rs)