Koliko memorije potrošite za jedan dan, a da toga niste ni svesni?

Pre petnaest godina memorijska kartica od 8 GB bila je dovoljna za gotovo sve potrebe prosečnog korisnika. Danas jedan film u visokoj rezoluciji može da zauzme više prostora nego što je tada imao čitav računar, dok jedan prosečan dan proveden na internetu podrazumeva obradu i prenos desetina gigabajta podataka.

Svaka fotografija koju napravimo, svaka poruka koju pošaljemo, svaki video koji pogledamo ili pesma koju pustimo preko interneta ostavljaju digitalni trag koji zahteva memoriju – kako na uređaju koji koristimo, tako i na serverima širom sveta.

Preporučujemo

Većina ljudi ne razmišlja o tome koliko podataka potroši tokom jednog običnog dana. Tako, na primer, dok se dopisujemo preko aplikacija poput WhatsApp-a ili Vibera, potrošimo između 10 i 50 MB podataka po satu. Slušanje muzike preko streaming servisa na putu do posla ili škole može da potroši 40 do 150 MB po satu, dok za jednostavno pretraživanje interneta i "guglanje" različitih informacija potrošimo još 60 do 150 MB po satu.

Potrošnja postaje znatno veća kada otvorimo društvene mreže. Samo sat vremena proveden na Instagramu, TikToku ili Facebooku može da generiše od 300 MB do čak 1,5 GB podataka, a mnogi korisnici na tim platformama provedu i nekoliko sati dnevno. Ako tome dodamo gledanje video-sadržaja na YouTube-u u visokoj rezoluciji, potrošnja raste za još 2 do 3 GB po satu. Na kraju dana, kada odgledamo film ili nekoliko epizoda omiljene serije na Netflixu, naročito u 4K rezoluciji, potrošnja može da dostigne i 14 GB za jedan dvočasovni film.

Koliko podataka zapravo potrošimo zavisi od navika svakog korisnika, ali okvirna potrošnja izgleda ovako:

Foto: Printscreen

Kada se sve sabere, nije teško doći do nekoliko gigabajta podataka dnevno. Korisnik koji dva sata provede na društvenim mrežama, sat vremena sluša muziku, pogleda sat vremena YouTube-a, dopisuje se i povremeno pretražuje internet može da potroši između četiri i šest gigabajta podataka za samo jedan dan. Oni koji često gledaju filmove i serije u visokoj rezoluciji, koriste video-pozive ili igraju onlajn igre mogu bez problema da premaše i 10 GB dnevno.

Međutim, internet saobraćaj predstavlja samo jedan deo priče. Svi ti podaci moraju negde da budu obrađeni i sačuvani. Fotografije, video-snimci, poruke, dokumenta i aplikacije koriste memoriju na našim telefonima i računarima, ali se istovremeno čuvaju i na serverima kompanija koje pružaju digitalne usluge. Svaki put kada otvorimo aplikaciju ili pustimo video, u pozadini rade hiljade memorijskih čipova koji omogućavaju da sadržaj do nas stigne gotovo trenutno.

Na memorijske čipove oslanjaju se i uređaji o kojima retko razmišljamo, poput set-top box uređaja koje koristimo za gledanje televizije. Oni sadrže radnu (RAM) i internu (ROM) memoriju koja omogućava brzo pokretanje sistema, rad aplikacija, čuvanje elektronskog programskog vodiča, korisničkih podešavanja i privremenih podataka neophodnih za reprodukciju video-sadržaja. Savremeni modeli najčešće imaju između 2 i 4 GB RAM memorije i od 8 do 32 GB interne memorije, dok uređaji namenjeni reprodukciji 4K sadržaja koriste još veće kapacitete. Kako raste kvalitet slike i broj funkcija koje ovi uređaji nude, raste i njihova potreba za sve naprednijim memorijskim čipovima.

To znači da memorijski čipovi danas nisu važni samo za telefone i računare. Oni se nalaze u televizorima, set-top box uređajima, automobilima, konzolama za video-igre, pametnim satovima, kućnim aparatima i praktično svakom uređaju koji je povezan na internet. Istovremeno, isti tipovi memorije ugrađuju se u ogromne data centre koji svakodnevno obrađuju milijarde pretraga, video-snimaka, fotografija i zahteva korisnika širom sveta.

Posebno veliki rast potražnje poslednjih godina donela je veštačka inteligencija. AI sistemi zahtevaju ogromne količine brze DRAM memorije kako bi mogli da obrađuju složene modele i odgovaraju na milione korisničkih upita u realnom vremenu. Zbog toga proizvođači memorijskih čipova danas rade pod znatno većim pritiskom nego pre samo nekoliko godina.

Sve to dovelo je do situacije u kojoj memorijski čipovi postaju jedan od najvažnijih resursa savremene ekonomije. Njihova proizvodnja ne može preko noći da odgovori na nagli rast potražnje, pa analitičari upozoravaju da bi upravo memorija mogla da bude jedan od glavnih razloga zbog kojih će telefoni, računari, televizori, set-top box uređaji i druga potrošačka elektronika u narednom periodu postati skuplji.

Drugim rečima, svaki put kada pošaljemo poruku, pogledamo video, napravimo fotografiju ili pustimo omiljenu seriju, koristimo deo globalne infrastrukture koja se oslanja na memorijske čipove. Ono što nama deluje kao nekoliko dodira po ekranu, u pozadini predstavlja obradu i skladištenje ogromne količine podataka. Upravo zbog toga rast potražnje za memorijom više nije tema koja zanima samo tehnološku industriju – ona će se, pre ili kasnije, odraziti na cenu gotovo svakog elektronskog uređaja koji kupujemo.

(Telegraf.rs)