Šta se zapravo krije unutar IKEA nameštaja? Odgovor smo potražili u njihovoj najvećoj fabrici na svetu
Ako ste ikada sklapali IKEA policu, verovatno ste više vremena proveli tražeći imbus ključ nego razmišljajući o tome kako je ona nastala. Na kraju krajeva, koliko komplikovano može da bude napraviti nekoliko ploča, izbušiti rupe na pravim mestima i sve to spakovati u kartonsku kutiju?
Ispostavlja se da je odgovor prilično komplikovan. Toliko da sam zbog njega završio u Poljskoj, u zaštitnim cipelama i fluorescentnom prsluku, okružen ogromnim mašinama, robotskim rukama i proizvodnim linijama koje kao da nemaju kraj. Sve to zbog nameštaja koji uglavnom primećujemo tek kada nam zatreba još jedno mesto za knjige, televizor ili gomilu stvari za koje uporno tvrdimo da ćemo ih jednog dana srediti.
Preporučujemo
Sramotan potez Tajrika Džonsa na meču Olimpijakos - Zvezda, bivši igrač Partizana je poniženje za košarku
Upravo stigli najnoviji rezultati Servisa Kopernik: Nije dobro
Dobrodošli u IKEA Industry Zbąszynek, najveći proizvodni kompleks IKEA Industry na svetu, smešten u zapadnoj Poljskoj, nedaleko od granice sa Nemačkom. Ovde se proizvode neki od najprepoznatljivijih komada nameštaja švedske kompanije, uključujući KALLAX, EKET, BESTÅ, MICKE i LACK. Iza njihovih jednostavnih oblika stoji industrijski sistem čija veličina postaje jasna tek kada zakoračite u njega.
Kompleks se prostire na oko milion kvadratnih metara, od čega približno 400.000 kvadrata zauzimaju proizvodni i drugi objekti. U četiri fabrike radi oko 3.500 ljudi, a godišnje se proizvede približno 45 miliona komada nameštaja i njegovih delova. Prema podacima kompanije, čak 97 odsto proizvodnje odlazi na izvoz. Samo tokom 2025. godine iz ovog kompleksa otpremljeno je 23.937 kamiona gotovih proizvoda.
Priznaću, brojevi tog reda veličine obično me ostavljaju prilično ravnodušnim. Četrdeset pet miliona bilo čega teško je zamisliti. Međutim, kada stojite pored proizvodne linije i posmatrate kako se materijal pretvara u nešto što ćete nekoliko nedelja kasnije možda videti u nečijoj dnevnoj sobi, statistika konačno počinje da dobija smisao.
Na čelu ovog kompleksa nalazi se Pjotr Filipjak, čovek sa više od dve decenije iskustva u industrijskoj proizvodnji, inženjerstvu i logistici. Njegov posao podrazumeva koordinaciju ogromnog sistema u kojem i mala promena proizvodnog procesa može da napravi veliku razliku. U fabrici koja godišnje proizvede desetine miliona komada, ušteda od nekoliko sekundi ili malo materijala po proizvodu vremenom postaje ozbiljna stvar.
Zanimljivo je da IKEA u Poljskoj ima mnogo dužu istoriju nego što bi se moglo zaključiti na osnovu njene maloprodajne mreže. Još 1961. godine osnivač kompanije Ingvar Kamprad naručio je stolice ÖGLA od fabrike u poljskom Radomskom. Saradnja je narednih decenija rasla, a sopstveni proizvodni pogoni u Zbąszyneku otvoreni su 1992. godine. Danas je Poljska jedno od najvažnijih proizvodnih uporišta kompanije.
Ipak, ono što me je najviše zanimalo bilo je prilično jednostavno. Kako nastaje nameštaj koji mora istovremeno da bude funkcionalan, dovoljno izdržljiv, dopadljiv i pristupačan milionima ljudi?
Prvi deo obilaska odveo nas je u fabriku u kojoj nastaje EKET, modularni sistem ormarića i polica koji omogućava različite kombinacije, od jednostavne kocke do čitavog zida za odlaganje stvari.
Na proizvodnoj liniji pratili smo put drvnih ploča kroz više faza obrade. Veliki komadi materijala prolaze kroz mašine koje ih seku, oblikuju i pripremaju za naredne operacije. Zatim dolaze obrada ivica, završna površina i priprema elemenata za pakovanje. Preciznost je ovde izuzetno važna, jer svaki deo mora da odgovara drugom, bez obzira na to koliko se komada proizvede.
Tek kada vidite koliko različitih operacija prethodi nastanku jednog običnog ormarića, postaje jasno zašto se u ovoj fabrici toliko govori o proizvodnoj efikasnosti.
EKET je zanimljiv i zbog same ideje modularnosti. Njegova vrednost ne leži u nekom naročito komplikovanom mehanizmu, već u mogućnosti da kupac istim osnovnim elementima reši različite probleme u prostoru. Nekome će biti dovoljna jedna polica pored kreveta, dok će neko drugi od više modula napraviti čitav sistem za odlaganje. Jedan proizvod, mnogo različitih svakodnevnih potreba.
Upravo je to polazna tačka o kojoj govori Petra Enarson, odgovorna za razvoj IKEA asortimana za odlaganje stvari u dnevnoj sobi. Pre nego što neki proizvod stigne do inženjera i fabričkih mašina, potrebno je razumeti kako ljudi zapravo koriste prostor u kojem žive.
Koliko stvari imaju? Gde ih drže? Koliko prostora mogu da odvoje za nameštaj? Da li im se potrebe menjaju kako porodica raste ili kako se sele iz jednog stana u drugi?
IKEA taj pristup naziva demokratskim dizajnom, konceptom koji počiva na pet međusobno povezanih elemenata: obliku, funkcionalnosti, kvalitetu, održivosti i niskoj ceni. Svaki od njih utiče na ostale, pa se o konačnoj ceni razmišlja još tokom razvoja proizvoda. Dizajneri i inženjeri od početka moraju da pronađu rešenje koje može da se proizvede u velikim količinama i koje će kupac moći da priušti.
To možda ne zvuči naročito romantično, ali je prilično fascinantno posmatrati kreativni proces u kojem se svaki milimetar materijala, proizvodni korak i transportna kutija računaju.
A onda smo stigli do KALLAX-a.
Ako postoji komad nameštaja koji je prerastao svoju osnovnu namenu, onda je to verovatno ova polica. Viđao sam je u dnevnim sobama, kancelarijama, studentskim stanovima i prostorijama u kojima ljudi čuvaju kolekcije gramofonskih ploča. Možete je postaviti uspravno, položiti horizontalno, koristiti kao pregradu ili kombinovati sa kutijama i dodatnim elementima. Njena jednostavnost je upravo ono što joj omogućava toliku prilagodljivost.
Međutim, najzanimljivija stvar kod KALLAX police krije se tamo gde je nikada ne biste tražili, unutar samih ploča.
Kada pogledate policu, lako je pretpostaviti da je reč o masivnom komadu drveta ili debeloj iverici. U stvarnosti, njena konstrukcija koristi lagano jezgro od papira organizovanog u strukturu saća, smešteno između čvrstih površinskih ploča od drvnih vlakana. Na mestima gde je potrebno pričvršćivanje šrafovima nalaze se odgovarajuća ojačanja.
Da, papir. Onaj materijal koji uglavnom povezujemo sa ambalažom, knjigama ili računima koje bismo najradije zaboravili.
Saćasta struktura omogućava da ploča bude lagana, a da pritom zadrži potrebnu čvrstinu i krutost za svoju namenu. Geometrija unutrašnjeg jezgra, površinski slojevi i ojačanja zajedno stvaraju konstrukciju koja koristi znatno manje materijala nego što bi zahtevala puna ploča uporedivih dimenzija.
Tu je posebno zanimljivo slušati Jan-Olofa Fehtera, inženjera za materijale u IKEA of Sweden, čija je specijalnost razvoj ploča na bazi drveta i efikasnije korišćenje sirovina. U industriji u kojoj se proizvodnja meri milionima primeraka, način na koji je organizovana unutrašnjost jedne police može da bude jednako važan kao njen spoljašnji izgled.
Ovakva konstrukcija ima i sasvim praktične posledice. Lakši elementi jednostavniji su za rukovanje, a manja potrošnja sirovina utiče na proizvodne troškove. Istovremeno, konstrukcija mora da zadovolji zahteve kvaliteta i izdržljivosti, zbog čega se stalno usavršava.
IKEA različite verzije ovih laganih ploča koristi već decenijama. Konstrukcija poznata kao Board on Frame prisutna je od 1991. godine, dok se Board on Stiles, prilagođena automatizovanoj proizvodnji velikih serija, koristi od 2008. Sada se razvija i naredna generacija, Board on Vertical Stiles, sa ciljem da se dodatno unapredi efikasnost proizvodnje i korišćenja materijala.
Posmatrati sve ovo uživo posebno je iskustvo. Robotske ruke, transportne trake i automatizovane mašine zauzimaju ogroman deo proizvodnog prostora. Materijal se kreće kroz precizno organizovan niz operacija, a zaposleni nadgledaju procese i rade na poslovima koji zahtevaju ljudsku kontrolu i intervenciju.
Automatizacija je ovde važna i zbog ergonomije. Ponavljajuće operacije, podizanje i premeštanje teških elemenata, kao i deo poslova u pakovanju, spadaju u oblasti u kojima mašine mogu da rasterete zaposlene. Kompanija istovremeno ulaže u obuku ljudi koji rade sa sve složenijim proizvodnim sistemima.
U fiskalnoj 2026. godini IKEA Industry Zbąszynek je, prema podacima kompanije, više od sedam odsto svojih godišnjih prihoda reinvestirala u razvoj proizvodnje. Ulaganja obuhvataju unapređenje linija za laminiranje, automatizaciju pakovanja, razvoj novih konstrukcija ploča i proizvodnju papirnih paleta unutar kompleksa.
A kada govorimo o materijalima, tu priča postaje još zanimljivija.
IKEA u proizvodnji koristi različite vrste drvnih ploča. Iverica se dobija od drvnih čestica povezanih smolom, dok su MDF i HDF ploče proizvedene od finijih drvnih vlakana, sa različitim karakteristikama gustine, čvrstine i mogućnosti obrade. Svaki materijal ima svoju namenu, u zavisnosti od toga šta proizvod treba da izdrži i kako treba da izgleda.
Posebno je važna činjenica da iverica može da se proizvodi i od potpuno recikliranog drveta, dok je kod ploča od drvnih vlakana situacija složenija. IKEA zato radi na povećanju udela recikliranih sirovina i smanjenju otpada, ali i na boljem iskorišćavanju materijala tokom samog procesa proizvodnje.
U Zbąszyneku se razvija i nova linija za proizvodnju tankih ploča, poznata kao Cyclic Thin Board Line. Planirano je da počne sa proizvodnjom tokom 2027. godine, uz ambiciju da koristi celokupan proizvodni otpad kao sirovinu. To je još jedan primer kako se inovacije u industriji nameštaja često odvijaju daleko od očiju kupaca, na nivou materijala i tehnologije njegove obrade.
Kompanija navodi i da se u ovom proizvodnom kompleksu koristi električna energija iz obnovljivih izvora, uz rad na smanjenju otpada, upravljanju vodom i odgovornijem nabavljanju drveta i zaista tokom obilaska mogli smo da vidimo konkretne tehnološke postupke kojima IKEA pokušava da smanji količinu materijala potrebnu za svaki proizvod.
To je važan deo priče i zbog same prirode kompanije. IKEA Industry, koja posluje u okviru Inter IKEA Group, ima 29 proizvodnih jedinica na 18 lokacija u sedam zemalja i zapošljava oko 14.500 ljudi. Uprkos toj veličini, njena sopstvena proizvodnja čini približno deset odsto ukupnog IKEA asortimana. Ostatak pokazuje koliko je široka mreža dobavljača na koju se kompanija oslanja.
Zbog toga iskustva iz pogona poput ovog imaju vrednost i izvan zidova fabrike. Rešenje koje omogućava da se neka ploča proizvede uz manje materijala ili jednostavniji postupak može da postane osnova za unapređenja i na drugim mestima.
Poslednji deo naše posete bio je rezervisan za Manufacturing Development Center, razvojni centar IKEA Industry u obližnjem Zbąszyńu.
Ako su fabrike mesta na kojima već razvijene ideje postaju stvarni proizvodi, ovaj centar je prostor u kojem se ispituje šta bi sledeće moglo da bude bolje.
Na oko 11.000 kvadratnih metara radi približno 70 stručnjaka, od kojih mnogi imaju više od deset godina iskustva u industriji nameštaja i proizvodnji drvnih ploča. Centar sarađuje sa IKEA fabrikama širom sveta, kao i sa spoljnim partnerima, a godišnje obavlja više od 500 ispitivanja proizvoda.
Ovde se razvijaju i proveravaju novi materijali, konstrukcije i proizvodni postupci. Postoje prostorije za izradu prototipova, laboratorije za testiranja i delovi u kojima se radi na rešenjima koja još nisu spremna za tržište. Za neke od njih fotografisanje nije bilo dozvoljeno, što je čitavom obilasku dodalo pomalo neobičnu dozu tajnovitosti. Nije baš svakodnevna prilika da se nađete među policama i pločama koje još nisu dobile svoje mesto u IKEA katalogu, ali je vrlo zanimljivo, moram da priznam.
Matija Gobi, direktor razvojnog centra, vodi tim koji povezuje razvoj materijala, proizvoda i proizvodnih tehnologija. Njihov posao je da dobre ideje pretvore u rešenja koja zaista mogu da se proizvode u velikim količinama, uz odgovarajući kvalitet i cenu.
Tu se možda najbolje vidi koliko je proizvodnja nameštaja postala ozbiljna inženjerska disciplina. Iza jednog naizgled jednostavnog predmeta nalaze se brojna pitanja. Kako će se ponašati posle godina korišćenja? Gde konstrukcija mora da bude ojačana? Da li je moguće smanjiti količinu materijala? Može li proizvod da bude lakši za transport i jednostavniji za sastavljanje?
Svaka od tih odluka na kraju utiče na ono što kupac dobija, ali i na cenu koju plaća.
I upravo je cena tema kojoj smo se tokom dana neprestano vraćali.
Velike proizvodne serije, dobro osmišljena konstrukcija i stalno unapređivanje procesa omogućavaju IKEA da raspodeli troškove i proizvode učini dostupnim velikom broju ljudi. To, naravno, ne znači da je svaki IKEA proizvod automatski najbolji izbor ili da svaki komad nameštaja nudi isti kvalitet. Ali industrijska logika iza pristupačnih cena postaje mnogo razumljivija kada vidite koliko se pažnje posvećuje svakom detalju proizvodnje.
Posle gotovo čitavog dana provedenog među mašinama, inženjerima i proizvodnim linijama, ostao mi je utisak da smo obišli mesto na kojem se mnogo ozbiljnije razmišlja o običnim predmetima nego što mi razmišljamo dok ih koristimo.
Polica je, iz naše perspektive, mesto na kojem stoje knjige. Ormarić je nešto u šta sklonimo stvari kada nam dolaze gosti. Stočić je površina na koju odložimo šolju kafe i telefon. Sve je to prilično jednostavno, sve dok ne počnete da razmišljate koliko ljudi, znanja, mašina i precizno usklađenih postupaka stoji iza svakog od tih predmeta.
Na kraju posete, KALLAX mi je delovao zanimljivije nego ikada. Ne zbog svog izgleda, koji je ostao isti kao i pre mog dolaska, već zbog svega što sada znam o njegovoj unutrašnjosti i načinu na koji nastaje.
I verovatno ću sledeći put, kada budem video neku IKEA policu, zastati da je pogledam malo pažljivije. Možda čak i pokucati po njenoj stranici, čisto da proverim kako zvuči ono papirno saće.
Čovek ode u Poljsku da vidi fabriku, a vrati se sa novim poštovanjem prema kartonu. Nisam baš očekivao takav ishod, ali eto.
(Telegraf.rs)
Vesti u fokusu
Studenti se oglasili o Poštanskoj stedionici
NASLOVNE STRANE DANAŠNJIH NOVINA: Prelistavanje štampe za subotu, 7. novembar 2026. godine
Zvezda dobila šampiona Evrope u gostima: Imali +22, pa strepeli, Kris Džons je heroj kakav se ne pamti!
Spektakularna pobeda Partizana u Areni! Stivens "zapalio" navijače, crno-beli progutali Makabi bez problema
Na ovom ostrvu živi gotovo 3.000 zlatnih zmija: Legenda kaže da su čuvale zakopano gusarsko blago
Video: Električni automobili stigli u Novi Sad, ali prava priča je ono što dolazi posle njih
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"BLIC" OTKRIVA Zapaljeni kafić i skupoceni BMW u vlasništvu POZNATOG BIZNISMENA: Vatra buknula u isto vreme na dva kraja Novog Sada
(VIDEO) SNIMLJEN TRENUTAK STRAŠNE EKSPLOZIJE! Avioni Vojske Srbije projurili iznad sela, meštani šokirani: "Bilo je toliko jako, sve se orilo!"
Dečak (10) koji je nestao juče u Smederevskoj Palanci pronađen u Beogradu: Sistem "Pronađi me" bio aktiviran tokom noći
