"Izgubljeni" nacista koji je odgovoran za smrt pola miliona Jevreja: Ženi je slao pisma, govorio o bašti i deportaciji, a onda surovo ubijao civile

Jedne aprilske noći 1949. godine zgodan, sredovečni čovek, sišao je iz voza na stanici u Rimu. Nije imao gde da odsedne, a u ruci je držao papir sa nekoliko kontakta. Zbog toga se osećao izuzetno nesigurnim i uznemirenim. Ali ovaj 47-godišnjak već je navikao na takva osećanja, jer je u poslednje četiri godine bio u bekstvu, tačnije od kraja Drugog svetskog rata. Više od tri godine skrivao se u kolibama visoko u austrijskim alpima, u pratnji bivšeg SS generala. Preživeli su zahvaljujući onome što mu je donosila verna žena.

Dok su američki i britanski vojnici nadzirali dolinu, on je mogao da se priseti svog prethodnog života tokom rata, kada je bio nacistički guverner poljske pokrajine Galicija, SS general koji je imao moć nad životima i smrti preko milion ljudi.

Preporučujemo

To je bila moć koju je nacista, aristokratski baron Oto Gustav von Vekter sa zadovoljstvom koristio. Tokom dve godine koliko je vodio pokrajinu, oko 500.000 Jevreja poslato je u smrt, dok su stotine, a možda i hiljade, ubijene u odmazdi.

Najveća pustolovina antičkog sveta: 10 hiljada grčkih plaćenika usred ogromne imperije, bez gospodara, hrane i prijatelja

Kao glavni ratni zločinac, optužen za ratne zločine od strane poljske vlade u izgnanstvu već u oktobru 1942. godine, nije bilo čudno što je Vekter pobegao u planine čim se rat završio.

Međutim, te noći u Rimu, bivša nacistička velika zverka nije imao prijatelje, moć i nije znao šta mu donosi budućnost.

BBC priprema seriju u nacistima, pa i o zloglasnom generalu, a u njoj se pojavljuje i njegov sin Horst von Vekter.

Horst je nekoliko puta do sada rekao da je njegov otac bio "dobar nacista" i da nije bio odgovoran za užasne zločine počinjene nad Jevrejima i drugima dok je bio guverner Galicije.

Pisma koje je Oto slao svojoj supruzi Šarloti za vreme Drugog svetskog rata otkrivaju potpuni kontrast sa strašnom prirodom posla koji je obavljao svakog dana.

Na primer, to se vidi u pismu koje je Oto poslao supruzi 29. avgusta 1942.

Poljski i jevrejski taoci prostrti na gradskom trgu u Olkušu 31. jula 1940. godine. Foto: Wikimedia Commons/1939-1945. Cierpienie i walka narodu polskiego, Zarząd Główny Związku Bojowników o Wolność i Demokrację, Warszawa 1958, s. 29

- Nažalost, stvari idu veoma sporo u bašti. Nema puno posla. Jevreji su deportovani u sve većem broju i teško je dobiti prah za teniski teren - napisao je on.

U samo tri brutalno jednostavne rečenice, von Vekter je objasnio suštinu fraze, koju je slavna filozofkinja Hana Arent nazvala "banalnošću zla".

On je brinuo o svojoj bašti kao i svi ljudi, ali se onda odmah okrenuo "deportaciji Jevreja", proces za koji svi danas znamo da je značilo masovno ubistvo.

Oto von Vekter bio je jedan od prvih Austrijanaca koji je prihvatio nacizam. Zbog te ljubavi dva puta je bio begunac. Prvi put je to bilo 1934. godine, nakon što je učestvovao u ubistvu austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa u neuspešnom pokušaju državnog udara. Drugi put je to bilo u maju 1945.

Prema BBC-ju, njegov politički život bio je suprotan njegovim romantičnim naporima, jer se u seriji prikazuje kako se Vekter zaljubio u svoju buduću ženu, ona ga je smatrala "lepim, sjajnim i ljubaznim", a ona ga je volela i prolazila kroz vatru zbog njega.

24. aprila 1949. Vekter je stigao u Rim, gde je dobio utočište pro-nacističkog austrijskog biskupa u Vatikanu. Tamo je umro iste godine, u 48 godini, navodno zbog bolesti bubrega.

(Telegraf.rs/A. M.)