Šta Trampovo "sami ste" znači za Evropu? Stari kontinent povećava izdatke za odbranu, ali...

Evropska unija povećava izdvajanja za odbranu, ali potrebno je vreme da se popuni jaz usled najavljenog povlačenja SAD, što predstavlja veliki kockarski rizik za Stari kontinent i "X nepoznatu" nuklearnog naoružanja.

Za tri meseca, Donald Tramp je uspeo da ispuni svoja predizborna obećanja i da rizikuje žrtvovanje više od 80 godina saveza na oltaru ove najave. I sam Trump i dva ključna člana njegove administracije, potpredsednik Džej Di Vens i ministar odbrane Pit Hegset, jasno su stavili do znanja pre nekoliko meseci da SAD više nisu saveznik na kakvog je Evropa navikla i kakvog je znala.

Samo 100 dana odpočetka njegovog drugog mandata, uprkos turbulencijama koje su Trampove odluke izazvale na svim nivoima, čini se da je ovo pitanje za njega učvršćeno, piše Protothema.

Američko "sami ste", koji je predsednik SAD bio pažljiv da više puta naglasi rečima "setite se da nas deli veliki, prelep okean", danas dolazi sa novom dimenzijom u odnosima na Starom kontinentu. Ako su carine zapravo američko oružje protiv Kine, ali su njima praktično svi pogođeni, a predsednik SAD govori o "evropskoj krađi" koliko i o "kineskoj eksploataciji", onda imamo u rukama okvir u kojem je jedino "ohrabrujuće" za sada "buđenje" – iako zakasnelo – Starog kontinenta.

Ali šta zapravo znači "sami" za Evropu?

Od kraja Hladnog rata, SAD su održavale značajno vojno prisustvo u Evropi. Prema podacima NATO, SAD imaju više od 80.000 vojnika na evropskom tlu.

Ovaj broj može delovati kao "kap u okeanu" koji Evropu deli od druge strane Atlantika, ali malo koja zemlja danas ima jaču vojnu prisutnost. Konkretno, samo Poljska (216.000 vojnika), Francuska (205.000), Nemačka (186.000), Italija (171.000), Velika Britanija (138.000), Španija (117.000) i Grčka (111.000) imaju u Uniji više vojnika od SAD na evropskom tlu.

Trampove namere su jasne. Te trupe moraju i biće povučene jer trošak evropske odbrane više nije na nivou koji je interesantan Vašingtonu.

Ovaj jaz možda deluje mali, ali brojevi – koji možda ne govore uvek istinu, ali nikada ne lažu – pokazuju da će to biti jaz koji će zemlje na kontinentu morati da popune. Na kraju, jaz u odbrani, posebno sa ratom u Ukrajini koji traje više od tri godine i ruskom pretnjom koja je očiglednija nego ikad, moraju i trebalo bi da se popune.

Troškovi odbrane

Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, troškovi odbrane u Evropi su značajno porasli. Konkretno, ponovo prema podacima NATO, Unija je od 2022. do 2024. godine povećala troškove za opremu za odbranu i obuku snaga za gotovo 55%.

Ako uključimo i Ukrajinu u ove troškove, cifra se drastično povećava jer je Ukrajina, zbog ruske invazije, potrošila 41 milijardu dolara u samo jednom dvogodišnjem periodu 2022. godine, što je isto koliko je zemlja potrošila u poslednjih 8 godina pre rata.

Jasno, najveći trošak odbrane nakon Ukrajine ima Poljska, zemlja koja je nekoliko godina pre invazije upozoravala na rusku opasnost širom Evrope, dok su velike evropske sile, Francuska, Britanija i Nemačka, odlučile da pomnože sredstva u tom pravcu do 2030. godine.

Zajedno sa zemljama, Unija je shvatila da američko "zbogom" nije izgovor i odlučila je da s jedne strane isključi ova velika ulaganja iz bilansa i u drugoj godini izdvoji 100 milijardi za ujedinjenu odbranu svoje zone.

Međutim, sredstva sama po sebi ne mogu doneti neposredne rezultate na terenu. Analitičari i vojni stručnjaci ističu da je ulaganje početak, ali da će rezultati biti vidljivi za najmanje 2 do 3 godine. Evropska vojna industrija, na primer, možda je ponovo pokrenula mašine nakon više od 80 godina, ali to ne znači da sada ima brojke i tehnologiju da podrži Kijev kao jedinog partnera, a s druge strane, da ima mogućnost kolektivne ili individualne odbrane u ekstremnoj – ali nikada ne možeš biti siguran – novoj ratnoj zoni u regionu.

"X nepoznata" zvana "nuklearno naoružanje"

Bez sumnje, sa dugom tradicijom u ovoj oblasti, Rusija i SAD su dve nuklearne supersile. Konkretno, prema podacima Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog naoružanja, Rusija ima 5.889 nuklearnih oružja, a SAD 5.224. Francuska ima 290 u svom arsenalu, a Velika Britanija 225. Ali u Uniji postoje zemlje koje možda nemaju sopstvene nuklearne bojeve glave, ali skladište američke nuklearne bojeve glave o kojima danas nema reči od strane Vašingtona šta će se s njima desiti. Konkretno, Italija ima 35 američkih nuklearnih oružja, dok Belgija, Nemačka i Holandija imaju po 15.

U svakom slučaju, povlačenje SAD iz Evrope, pored onoga što će diplomatski proizvesti, sada se čini kao veliki kockarski rizik za Evropu. Izuzetno složena kocka, sa visokim troškovima, ali i noćnom morom u pogledu organizacije i logistike.

Ako, na kraju puta, Evropa stane na sopstvene noge, prvi put od Drugog svetskog rata preduzeće svoje korake i sigurno će biti poseban partner i saveznik.

(Telegraf.rs)