Sve ono što niste znali o Kemalu Montenu (FOTO) (VIDEO)
Čuveni pevač je kao klinac maštao da postane poznati fudbaler, 1970. je pevao Titu kada je Josip Broz bio u lovu u Bugojnu, a za sebe je govorio da nikada nije bio popularan
Dican covjek, Bezgranicno posten, veliki umjetnik, sve sto je napisao I otpjevao ima dusu, mi u Bosni I Hercegovini trebali bi da mu damo najljepse ulicu od Sarajeva, Banja Luke, Tuzle Zenice, Bosanskog Samca it'd, i to je mali za sve one prelijepe trenutke koje smo proveli slusajuci neponovljivim Kemala ,
Имао сам тада 3 године, када је Кемо дошао након победе на Суботичком фестивалу те 1961. године, да посети своју мајку Фазилу Јашаревић. Која га је ванбрачно родила, а због околности, предала га својој сестри Бахри на чување, која је тада била у браку са Италијаном Монтеном, по коме је Кемо и добио презиме. То је за њега вероватно била тешка и болна стварност, али он је посећивао тетка Фазилу, која ме је често чувала када нисам ишао у обданиште, а коју сам обожавао као своју рођену мајку. Сећам се Кемине црне гитаре, умотане у најлон - награда за освојено прво место. Касније смо се одселили и једном је Кемо са својом мајком дошао нама у посету. Тих, миран, повучен, замишљен, сетан. Тих малих кућерака, власништво чика Бране, данас више нема у тадашњој улици Симе Милошевића 22, сада Новопазарској. Пре пар година подигнут је солитер - моје детињство, као да је сахрањено испод те грађевине. Остала су само сећања. Тетка Фазила (Фла-Фла, како сам је ја као мали звао), иако на социјалној помоћи, никада није пропуштала мој рођендан. Касније се тешко разболела од тумора на мозгу, који јој је оперисан. Након краћег опоравка, отишла је коначно у Сарајево код свог Кеме и снаје Бранке. Болест је тријумфовала, тако да је сахрањена у свом Сарајеву. Сваки пут, када бих чуо или видео Кему на радију или телевизији, увек би ми се враћале успомене из детињства. Његовим одласком, као да је склопљена књига најдражих успомена, коју више нећу имати прилике да листам. Надам се да су и моји сада негде са њима на неком бољем месту, као што су некада у својој младости пуни оптимизма, уз шољицу свеже самлевене кафе, под лозом, за столом играли карте, уз први програм Радио Београда са нашег првог радио апарата "Никола Тесла".
Interesantna ispovest. Nisam znao, a verujem ni mnogi drugi,da je Kemala usvojila majcina sestra i njen muz. Cudno, ne znam zasto se to krilo ako je istina? I eto dodje vreme da se oprostimo i od naseg Kemice. Zao mi je kao da mi je rod rodjeni. Svake godine se oprostimo od jedne-dve legende a ja se osecam kao da sa njima odlazi i deo mog zivota čiji su svetli likovi neraskidivi deo mog sećanja. Slava mu!
Kata
Dican covjek, Bezgranicno posten, veliki umjetnik, sve sto je napisao I otpjevao ima dusu, mi u Bosni I Hercegovini trebali bi da mu damo najljepse ulicu od Sarajeva, Banja Luke, Tuzle Zenice, Bosanskog Samca it'd, i to je mali za sve one prelijepe trenutke koje smo proveli slusajuci neponovljivim Kemala ,
Podelite komentar
Avdi
Neka ti je spokojna dusha Kemo rastao sam sa tvojim pesmama.
Podelite komentar
3oka
Legende ne umiru.
Podelite komentar
peacemaker
Pocinak u miru legendo! :(
Podelite komentar
Александар Џунић
Имао сам тада 3 године, када је Кемо дошао након победе на Суботичком фестивалу те 1961. године, да посети своју мајку Фазилу Јашаревић. Која га је ванбрачно родила, а због околности, предала га својој сестри Бахри на чување, која је тада била у браку са Италијаном Монтеном, по коме је Кемо и добио презиме. То је за њега вероватно била тешка и болна стварност, али он је посећивао тетка Фазилу, која ме је често чувала када нисам ишао у обданиште, а коју сам обожавао као своју рођену мајку. Сећам се Кемине црне гитаре, умотане у најлон - награда за освојено прво место. Касније смо се одселили и једном је Кемо са својом мајком дошао нама у посету. Тих, миран, повучен, замишљен, сетан. Тих малих кућерака, власништво чика Бране, данас више нема у тадашњој улици Симе Милошевића 22, сада Новопазарској. Пре пар година подигнут је солитер - моје детињство, као да је сахрањено испод те грађевине. Остала су само сећања. Тетка Фазила (Фла-Фла, како сам је ја као мали звао), иако на социјалној помоћи, никада није пропуштала мој рођендан. Касније се тешко разболела од тумора на мозгу, који јој је оперисан. Након краћег опоравка, отишла је коначно у Сарајево код свог Кеме и снаје Бранке. Болест је тријумфовала, тако да је сахрањена у свом Сарајеву. Сваки пут, када бих чуо или видео Кему на радију или телевизији, увек би ми се враћале успомене из детињства. Његовим одласком, као да је склопљена књига најдражих успомена, коју више нећу имати прилике да листам. Надам се да су и моји сада негде са њима на неком бољем месту, као што су некада у својој младости пуни оптимизма, уз шољицу свеже самлевене кафе, под лозом, за столом играли карте, уз први програм Радио Београда са нашег првог радио апарата "Никола Тесла".
Podelite komentar
Milan
@Александар Џунић
Interesantna ispovest. Nisam znao, a verujem ni mnogi drugi,da je Kemala usvojila majcina sestra i njen muz. Cudno, ne znam zasto se to krilo ako je istina? I eto dodje vreme da se oprostimo i od naseg Kemice. Zao mi je kao da mi je rod rodjeni. Svake godine se oprostimo od jedne-dve legende a ja se osecam kao da sa njima odlazi i deo mog zivota čiji su svetli likovi neraskidivi deo mog sećanja. Slava mu!
Podelite komentar