Brega: Simpatični su mi i Čeda i Dodik!

Hvaljeni i osporavani Goran Bregović sinonim je za muziku Balkana. Bio je u konkurenciji za nominaciju za muzičku nagradu Gremi, počasni je doktor britanskog Univerziteta Šefild, počasni građanin Buenos Airesa, Atine, Tirane. Sa 148.000 prodatih ulaznica za "Bijelo dugme" na beogradskom Hipodromu 2005. godine, verovatno je oborio svetski rekord. Sa suprugom Dženanom i kćerkama Emom, Unom i Lulom živi u Parizu, a u ekskluzivnom intervjuu za "Dnevni avaz" Bregović govori o svom povratku u Sarajevo, politici, karijeri, privatnom životu. Povod razgovora je koncert koji će Brega 24. marta održati u sarajevskoj dvorani Zetra.

Sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane obišli ste skoro cijeli svijet. Tek sada dolazite u Sarajevo. Zbog čega?

- Imam malo prilika da sviram ovde. Prošle godine svirao sam 120 koncerata, a od toga na teritoriji bivše Jugoslavije, mislim, samo tri. Zbog toga mi je najviše žao. Drago mi je i uzbudljivo svirati u Sarajevu i šteta što ne sviram više. Ali, evo, sada ću.

Verovatno Vam nije isto da izađete pred publiku u rodnom gradu ili u Njujorku, Sidneju... 

- Naravno da je drugačije. Pretpostavljam da je svim Sarajlijama najzanimljivije da sviraju u Sarajevu. Pre nekoliko mjeseci prvi put sam nakon 20 godina hodao ulicama Sarajeva. Išao sam da stojim u redu u pošti, da dižem ličnu kartu, pasoš. Uzbudljivo je. Neobjašnjivo je zašto je uzbudljivo. Šta je to toliko da se vratiš u grad u kojem si se rodio? Uzbudljivo je, idem ulicama, pozdravljam ljude...

Rekoste da ste stajali u redu za ličnu kartu. Vaša je adresa, nakon mnogo godina, ponovo Sarajevo. Zbog čega ste se odlučili na taj korak?

- Dosta mi je plaćanja poreza u Francuskoj. Šta ja imam da plaćam porez u Francuskoj?! Ponovo je "proradila" kuća na Jahorini, ponovo sam u mom stanu u Sarajevu. A onda i objektivno pretpostavljam da će mi biti lepo tu. Što mi ne bi bilo lepo? Ovde sam plaćao pre taj užasni porez, plaćam ga od svoje 23. godine. Za vreme komunista iznosio je 90 posto.  Ovde sam platio porez za 2011. godinu.

Znači li sada to da se Vi vraćate u Sarajevo?

- Djecu je sada teško vratiti, jer idu u francuske škole. I to će vjerovatno ostati njima na izbor hoće li se vratiti ovdje da žive ili ne. Ali, mi smo sve češće ovdje. Ako bih uspio ustanoviti ritam da radim ovdje, da napravim infrastrukturu za rad, bio bih još više.

Kada govorimo o Vašem mogućem povratku u Sarajevo, ne znam jeste li imali priliku da gledate TV duel Milorada Dodika i Čedomira Jovanovića. Predsednik Republike Srpske poručio je u jednom momentu lideru Liberalno-demokratske partije Srbije: "Kada je sjajno (u Sarajevu, op. a.), pitajte Gorana Bregovića ili Zdravka Čolića zašto se ne vrate ako je tamo dobro." 

- Da nije bilo rata, nikada ne bih otišao odavde. Meni lično je simpatičan Dodik, kao i Jovanović. Ne znam tačno kako su došli na tu temu da neko napada Sarajevo, i da ga neko brani. Ne znam od čega treba braniti Sarajevo i ne znam zašto ga treba napadati. Svi smo se toliko napatili i nema potrebe da se dalje radi na tome.

Boks je nešto što Vam je srcu priraslo. Bili ste predsednik Bokserksog kluba Željo, a 1993. ste reprezentaciju BiH pomogli da ode na Mediteranske igre.

- Kada je Milošević lažirao izbore, zvao sam Zorana Đinđića i rekao da hoću da sviram. I išao sam da govorim studentima, i govorio sam im o boksu. Govorio sam o tome da mi je možda najveća čast koja mi je ikada ukazana da budem predsednik bokserkog kluba. Bokserski svet nešto je iz prošlih vremena kada su se ljudi gledali u oči i borili po strogim pravilima.  Tako kada ovaj uzme da lažira izbore, onda je to nezamislivo, onda otpadaju osnovna pravila igre.

Postigli ste svetsku slavu, a kada dođete ovamo, obično kažu - Goran Bregović, vođa "Bijelog dugmeta".

- Imam ja i gorih stvari od "Bijelog dugmeta" da sakrivam.

Ali, moram Vas pitati za "Bijelo dugme". Već nekoliko puta rekli ste mi da je ta priča završena.

- Ne znam... Čujem neko svira neku pesmu "Bijelog dugmeta", i nije loše. Ima tu i dobrih pesama. Uživao sam u ona tri koncerta (2005. godine, op. a.) i mislim da je trebalo da se dogode. Nakon svakog koncerta došao mi je šef policije da mi kaže da nikada nije video nešto tako veliko, a bez ijednog incidenta. Svi su hteli da se desi nešto lepo i pazili su da se ne pokvari. Nadam se da će nam tako bili lepo i 24. marta.

Koncert u Zetri biće dva dana nakon vašeg 62. rođendana. U tim godinama ljudi razmišljaju o povlačenju.

- Može se desiti da se samo jednog dana probudim i kažem: "Dosta mi je". Imam plan za iduću godinu, porudžbine za 2014. Imam porudžbine kao da imam 18 godina. Uživam i mislim da nisam nikada bolje pisao. Najviše volim porudžbine. Istorija umetnosti je istorija porudžbina. Da nije bilo porudžbina, ne bismo znali ni Šekspira, ni Mocarta, ni Mikelanđela... Pišem operu za iduću godinu - novog Orfeja. Poručilo ju je nekoliko evropskih opera. Više ne radim muziku za filmove, vrlo malo poslednjih deset godina. Nedavno sam radio muziku za film mladog nemačkog reditelja. Mislim da nisam dobar filmski kompozitor, pišem previše agresivnu muziku, previše melodičnu, premalo ilustrativnu.

(Izvor: Avaz)