Kim Kardašijan se oglasila povodom ratnog sukoba: "Molim vas pomozite, Jermenija je napadnuta"

Vlada Jermenije proglasila je ratno stanje zbog eskalacije situacije u regionu Nagorno Karabah. Jermenski zvaničnici, kako su javili svetski mediji, objavili su i opštu mobilizaciju.

Takođe, ratno stanje proglasila je i vlada Azerbejdžana. Dok eksalacija između dve sukobljene strane traje, oglasila se i američka starleta Kim Kardašijan, koja je inače jermenskog porekla.

Ona je osudila Azerbejdžan, a zamolila je američkog gastroenterologa Erika Esraliana, koji je takođe jermenskog porekla, da deli vesti na društvenim mrežama da je, kako navodi, Jermenija napadnuta.

- Molim Vas, Eriče Esralian, delite vesti da je Jermenija napadnuta. Molimo se za hrabre muškarce i žene koje rizikuju svoje živote da bi zaštiti Artsak (drugo ime za region Nagorno Karabah, prim. aut). Vesti su obmanjujuće i to nisu "sukobi" - napisala je Kim Kardašijan na Tviteru i nastavila:

- Jermenija je bila žrtva ničim izazvanih napada Azerbejdžana i predvidive kampanje dezinformacija koja je prati. Azerbejdžan blokira društvene medije, osim za ratnu propagandu - tvrdi Kardašijanova i dodaje:

- Potrebni su nam međunarodni posmatrači koji će istražiti i pozvati na međunarodne političke i diplomatske mere kako bi se sprečila nepotrebna eskalacija i tragedija. Koristite: anca.org/alert da biste pozvali Belu kuću i Kongres na napad Azerbejdžana na Nagorno Karabah - piše Kardašijanova i nastavlja:

- Pozovite da Baku prestane sa uvredljivom upotrebom sile, da se prekine sva američka vojna pomoć Azerbejdžanu koja se koristi protiv Jermena i upozorite Tursku da prestane da šalje oružje i borce u Baku - zaključila je Kim.

Evo i njene objave:

Zašto se Jermenija i Azerbejdžan spore?

Planinski region Nagorno-Karabah, bez izlaza na more, predmet je nerešenog spora između Azerbejdžana, u kom se nalazi, i njegove etničke jermenske većine, koju podržava susedna Jermenija.

Tokom 1988, pred kraj sovjetske vlasti, azerbejdžanske trupe i jermenski secesionisti započeli su krvavi rat koji je faktički nezavisnu državu ostavio u rukama etničkih Jermena kada je 1994. godine potpisano primirje.

Pregovori nisu doveli do trajnog mirovnog sporazuma, a spor je ostao jedan od "zamrznutih sukoba" postsovjetske Evrope.

Konflikt vuče korene više od jednog veka u nadmetanju između hrićanskih Jermena, turkijskih naroda i persijskog uticaja.

Karabah naseljen hrišćanskim Jermenima i Azerima postao je u 19. veku deo Ruskog carstva. Dve grupe živele su u relativnom miru, iako je bilo brutalnih akcija sa obe strane tokom 20. veka.

Po završetku Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije u Rusiji, novi sovjetski lideri su, kao deo svoje politike u regionu osnovali Nagorno-Karabah autonomni region, sa većinskom etničkom jermenskom populacijom u okviru Socijalističke Republike Azerbejdžan. Kako je sovjetska kontrola popuštala pred kraj osamdesetih, tinjajući jermensko-azerbejdžanski spor eksplodirao je u nasilje kada je parlament ovog regiona proglasio pridruženje Jermeniji, piše BBC.

Tokom borbi, u kojime je život, kako se procenjuje izgubilo između 20.000 i 30.000 ljudi, etnički Jermeni stekli su kontrolu nad regionom. Oni su takođe pogurali zauzimanje azerbejdžanske teritorije izvan Karabaha, stvarajući tampon zonu koja povezuje Karabah i Jermeniju.

Raspadom Sovjetskog Saveza, krajem 1991. godine, Karabah se proglasio nezavisnom republikom, dodatno eskalirajući sukob u rat punih razmera. Taj de facto status nije priznat nigde. Iako Jermenija sama nikada nije zvanično priznala nezavisnost regiona, ona jeste postala njegov glavni finansijski i vojni podržavalac.

(Telegraf.rs)