• 2

Čija je "Kona na bunaru": Ko je napisao, a ko oživeo legendarnu pesmu (PLEJLISTA)

Dobra pesma je kao i dobar čovek - vaskrsne kad-tad

  • 2

"Oči moje, kletvom bih vas kleo, što vas šejtan na ruku uzeo. Pa gledaste kroz tarabu staru, šta mi radi kona na bunaru. Srebrn ibrik u ruke uzela, raskopčala suncu njedra bijela. Pa ih ladi vodom iz bunara, srce moje čupa iz nedara. Drhtao sam ko' list na jablanu, gledajući konu raskopčanu. Srce vrisnu, pamet se okrenu, skočih mlađan u avliju njenu. Sad je na me ko' na vuka hajka, šta učini, žalosna ti majka. Kriv sam velim još u ovom satu, vješajte me o koninom vratu."

Dobra pesma je kao i dobar čovek - vaskrsne kad-tad. "Oči moje, kletvom bih vas kleo", poznatija kao "Kona na bunaru", tipičan je primer pesme nastale polovinom prošlog veka, koja je zaživela tek u ovom veku. Krajem 60-ih godina pesmu je snimio Nedžad Salković. Pesma je pod nazivom "Oči moje" stavljena kao četvrta, poslednja na singlu PGPRTB-a.

Radojka Živković je potpisana kao kompozitor, Safet Kafedžić kao tekstopisac. Iskreno, pesma je snimljena u jeku Nedžadovog estradnog uspona, al' se skoro nije čula. Nedžad je tih godina bio vodeći pevač Radojke Živković, kao bogomdan tumač njenih lakih i umilnih nota. Takva je bila i "Kona" u originalu: lagana i poravna dvojčica, baš onako mlako doneta. 

Muzička apoteka

Printskrin: Youtube

18 godina kasnije, 1986. pesmu snima Safet Isović i objavljuje na LP-iju sarajevskog Diskotona. Pesma je potpisana sa tri "iksa" (xxx), što će reći kao izvorna, nepoznatog autora!?

Pesmu je u orijentalno ruho uvio Safetov verni saradnik Omer Pobrić, jedan od prvih koji je sevdalinku elektronizovao i aranžmanski modernizovao (Omer je na sličan način oživeo i približio klincima "Moj dilbere, kud' se šećeš"). Safet je mlaku Nedžadovu izvedbu zamenio svojim interpretativnim žarom i Pobrićevim aranžmanom. Tako je "Kona" dobila i orijentalnu dramatiku i erotski prizvuk.

I posle Safeta snimaju je mnogi, i kojima priliči i kojima ne stoji. I skoro na svim izdanjima se potpisuje kao izvorna. Kako je to moguće? Ako su Safet i Omer želeli da "eskiviraju" Radojku  kao kompozitora, zašto nisu potpisali Safeta Kafedžića kao neospornog tekstopisca?

(Telegraf.rs / Goran Milošević)

Komentari

  • mix

    Autorski duet R.Zivkovic-Kafedzic su stvarni autori ove pesme. Sustina ove konfuzije je u tome sto se u Bosni od sticanja nezavisnosti sve nastoji prisvojiti kao autenticno njihovo, sve se zeli temeljno ocistiti od svakog srpskog uticaja i autorstva. Zato i ne stavljaju autore i beskrupulozno veliko blago prisvajaju proglasavajuci to kao narodnu pesmu. Mnogi srpski autori su tvorci velikog broja bosanskih tradicionalnih pesama, ali se u Bosni smatra i tako se sve u novim izdanjima i interpretacijama pretvaraju u narodne pesme a sustina je da se zatre srpsko autorstvo. Oni sada i pesme npr. o Visegradu, Banjaluci,Bosni ...itd krste kao narodne a stvarni autori su Srbi. Nista neobicno za njih, ali Srbi trebaju da sacuvaju pamcenje na stvarne autore i time ne dozvole prisvajanje srpskog nacionalnog nematerijalnog bogatstva. Pesme "Visegrade grade" ili "Prodjoh Bosnom kroz gradove su po autorstvu srpske, ali jesu pisane u maniru sevdalinke, sto se koristi za prisvajanje. Vrlo karakteristican slucaj je sa slavnom pesmom "Djaurko mila", za koju je tekst napisao pesnik Osman Djikic koji je sebe jasno deklarisao Srbinom sto je u njegovo vreme bila potpuno normalna pojava za umetnike. On je pisao o svom srpskom rodu sa toliko ljubavi, o tome imaju i zapisi ,mogu se naci i na Google-u. Sve sto zvuci orijentalno u Bosni se danas prisvaja kao njihovo,

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima