Staniša Stošić (1945 - 2008), tumač karasevdaha (2): Ekstazom protiv kičeraja (PLEJLISTA)

"Zašto me budiš u zoru, Vranjanke mori ubava?

Preporučujemo

Pusti me da se naspijem, dertovi da si razbijem.

Zbog tebe mome ubava srećan sam samo dok spijem.

Kad me u zoru probudiš, dan beli hoću da ubijem.

Majka me uvek molila, sa svoje mleko zaklela:

Ostavi sine me'ane i ubave mome iz Vranje!

Me'ana mi pamet odnela, Vranjanka srce uzela." (30)

Na prvi pogled, reklo bi se, stara vranjanska pesma, iz vremena Bore i njegove "Koštane". I melodijski, i ritmički, i tekstualno, baš kao da je narodna izvorna pesma. Doduše, onarodila se. Izgleda da će da zaseni i legendarnu "Lelu Vranjanku" i rasnog Vranjanca što je peva i Lozničanina što je komponova i napisa. Taj Lozničanin je Milutin Popović Zahar.

- Pesmu sam komponovao pre četrdeset godina, a i danas mnogi ne veruju da je moja. U stvari, više i nije moja. Zahvaljujući Staniši, postade narodna i večita. Pesmu sam specijalno i namenski pisao za Stanišu, jednog od najboljih ljudi i pevača koje sretoh u životu - kaže Zahar.

Obično biva da pesma proslavi pevača. U slučaju pesme "Zbog tebe mome ubava", pevač je proslavio pesmu. Proslavio je Staniša i "Vranjanku", "Koštanu", "Stani, stani zoro", "Zaplela se kosa devojačka", "Tebi pevam ove noći", "Nema više nje", "Srce si mi ranila", "Devojko zvezdana", "Dok muzika negde svira"...Zapravo, Staniša je proslavio svaku novokomponovanu pesmu u duhu izvorne narodne muzike.

- Snimio sam oko 200 trajnih snimaka izvornih pesama. Zato i nisam imao potrebu da jurim neke nove hitove. Snimao sam samo one koje liče na izvorne. Iz velikog poštovanaja prema Miji Krnjevcu i Buci Jovanoviću snimio sam nekoliko šumadijskih pesama - pričao je Staniša za Muzičku apoteku.

Muzičkim gurmanima naročito preporučujem i na zdravlje prepisujem pesmu "Nema više nje" koju je Staniša snimio 1984. u muzičkoj režiji Zorana Pejkovića. Ovom pesmom je Staniša izašao sa svog terena i maestralno doneo jedan narodnjački šlager. Bogatstvom unetničke duše i svim titrajima svoga glasa oplemenio je ovaj sentiš. U stvari, Staniša je otpevao i ono što su autori želeli da napišu, a nisu umeli da izraze.

Milion puta je pevao "Vranjanku" i "Zbog tebe mome ubava", i nikad isto, svaki put drugačije, i, čini mi se, još bolje. Svaka Stanišina interpretacija je jedno kreativno tumačenje pesme. Ne sretoh narodnog pevača koji se toliko uživljavao u pesmu. Svaki Stanišin ukras, gest i mimika, svaki uzdah i korak, bejahu u službi oduhotvorenja pesme. Imao sam utisak da nikog i ništa ne vidi, utopljen u pesmu i svoju ekstazu. Zato, kažu, i nije bio komercijalan. Komercijala je stvar velikih brojeva, a Staniša je imao krug odabranih slušalaca.

Otišao je sa ovog sveta 8. aprila 2008, ogorčen tretmanom narodnog umetnika i izvorne narodne muzike u rijaliti Srbiji. U mikrofon Muzičke apoteke reče i ovo: "Eeej, moj Goranče, došlo vreme da se u Srbiji borimo za očuvanje srpske izvorne muzike!? Ja, Srbin, Vranjanac, osećam se kao nacionalna manjina, slušajući šta se emituje na beogradskim radio stanicama".

Tako je pevao i govorio čovek iz čijih grudi sevahu glasovni plameni, boreći se protiv trijumfa kičeraja i banalnosti.

(Goran Milošević)