• 1

Tomine pesme pevaju Silvana, Meho, Aca i Dara: Narodnjački šlageri poslednjeg boema (PLEJLISTA)

Kad je najviše zarađivao, najviše je i trošio, uglavnom na kocku i piće

  • 1

"Ja nemam prava nikoga da volim, niti nekom da nanosim bol,

ostaju mi samo noći moje puste da u njima plačem celu noć.
Tugo moja, noći duge, srce mi je puno bola, puno tuge.
Po svetu tražim izgubljenu ljubav, tražim nekog ko mi zada bol,
tražim one dane kad sam s tobom bila, kad sam bila srećna svaki dan.
Što se samo jednom u životu voli, što je moja ljubav najlepša,
zato nemam prava nikoga da volim, niti nekom da nanosim bol." (Toma Zdravković)

Ovo je jedna od četiri pesme koje je za Silvanu Armenulić napisao i komponovao Toma Zdravković. Sve te pesme doživele su neviđenu popularmost u legendarnoj seriji "Ljubav na seoski način". Zilhu je zamenila Silvana - lepotica tužnog pogleda, talasaste kose i raskošnog izreza na šarenoj haljini. Jugotonova ploča iz 1970. sa četiri pesme ("Šta će mi život", "Srećo moja", "Ja nemam prava nikoga da volim", ""Kišo, kišo tiho padaj") postala je jedna od najprodavanijih u istoriji jugoslovenske diskografije.

"Silvanu sam upoznao još 1956. godine. Pevala je u leskovačkoj bašti "Hisar", a ja sam bio iz obližnjeg sela Pečenjevac, baš kao dete ulice. Upoznali smo se, družili, sprijateljili. Ja sam pre Silvane postao zvezda, a Silvana je to postigla mnogo lakše. Osećali smo i generacijsku bliskost, istih smo godina počeli da snimamo, ja postadoh tražen i pevač i kompozitor, a Silvani je falio hit. Insistirala je da napišem nešto za nju. Bila je nesrećna, žalila se na zlu sreću u životu i braku. Govorila je - šta će mi ovakav život. Probudio sam se mamuran u hotelu "Slavija" i, inspirisan Silvaninim rečima, napišem za sebe pesmu "Šta će mi život". Odem u studio da je snimim za festival "Beogradski sabor", tamo je bila Silvana, čula pesmu, prepoznala se u njoj, i ja joj dadoh" - pričao je Toma.

Silvana i Toma u jednoj pesmi - spoj kristalnog glasa i čiste emocije, lakog pevanja i divljih stihova (prvi stih u strofi jedanaest ili dvanaest slogova, a drugi devet). Tomine i Silvanine strasti pripitomljene su uz sjajan orkestar kojim je šefovao nenametljivi violinista Vlasta Jelić i u to vreme nadolazeći harmonikaš Ljubiša Pavković.

- To su prve pesme za koje sam radio foršpile i aranžmane. Bio sam mlad, pa nisam potpisan na ploči. Tada sam upoznao Silvanu, a bio sam, nažalost, jedan od očevidaca njene tragedije - kaže maestro Ljubiša Pavković.

Tomine pesme "Rule, Rulence" i "Buket belih ruža" snimio je 1970. godine Aca Trandafilović uz ansambl Duška Radančevića. Aca je pevao i uzimao bakšiš, a Toma je oplakivao svoje tragične ljubavi.

"U Tuzli sam upoznao i svoju prvu veliku ljubav, zvala se Slavica. Bila je iz Travnika, igrala je rukomet. Umrla je sa 20 godina. Ja nisam stigao ni da joj dođem na sahranu. Stigao sam na svežu humku, tek da položim buket belih ruža. Spevao sam joj pesmu koja je bila ogledalo našeg života: 'Majko draga uberi mi buket belih ruža. Zavij ruže, divno cveće, u maramu crnu, da odnesem svojoj dragoj pokraj odra njenog, da poljubim usne njene mrtve, potamnele' - pričao je Toma Zdravković.

Toma Zdravković

Toma Zdravković Printskrin: Youtube/Jugoton Music

Kad je najviše zarađivao, najviše je i trošio, uglavnom na kocku i piće. Praznih džepova dočekivao je i majku Kosaru, koja je dolazila da poseti slavnog sina u Beogradu.

"Bilo me sramota pred majkom. Sve mi je prolazilo kroz glavu - nemam sreće ni u ljubavi, ni u kocki, a nemam čime ni majku da obradujem. Idem i glasno kukam - o, majko, majko. Tako je 1969. godine nastala jedna od mojih najslušanijih pesama. Mnogi su mislili da je posvećena nekoj ženi, propaloj ljubavi, a ona je pevala o propalom kockaru. Bilo me sramota te pesme, ličila mi je na nešto morbidno. Kad sam je ponudio Mehu Puziću, počeo je da me ljubi i skače od sreće. "O majko, majko" je prvi narodnjak prodat u milionskom tiražu" - pričao je legendarni Toma.

Tomine pesme "Prokleta je ova nedelja" i "Kako da živim" snimila je 1973. godine dražesna Dara Ružić uz ansambl Žarka Josipovića Škule. Kad je Dara žarila i palila u hotelu "Jugoslavija", obezbeđenje je vratilo sa ulaza Šarla Aznavura jer nije imao kravatu! Bile su to Darine godine, začinjene velikm prijateljstvom sa Silvanom i Tomom. Dara napusti kafanu, posveti se mužu, porodici i poeziji (napisa pesmu "Ja ne mogu mila majko bez njega"), a Silvana i Toma odoše u legendu.

(Goran Milošević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Siki

    Sve se u zivotu deli samo bol i tuga ne. Sacuvaj i mrvicu dostojanstva da te pokrece napred...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima