Olivera Katarina, bez šminke i perja: "Tek kad sam ostala sama, vratila sam se sebi"

"Alaj mi je večeras po volji, došo dika i stari i novi.

Starog diku u opanak vežem, novog diku u košulju stegnem,

alaj mi je večeras po volji, došo dika i stari i novi.

Igraj mala na colove, daću kola i volove,

ja je pito i ona mi dala da poljubim njena usta mala.

Igraj mala ne stidi se, pomračina, ne vidi se,

ja je pito i ona mi reče dođi dragi koje oćeš veče.

Igraj mala i poskoči da ti vidim crne oči,

ja je pito i ona mi dala da poljubim njena usta mala."

(narodna)

Pesmom i albumom "Alaj mi je večeras po volji" iz 1974. godine Olivera Katarina se presudno prešaltala u narodnjačke vode. Doduše, prvo "koketiranje" sa narodnjacima ostvaruje pesmom "Šu, šu" iz 1967. i novogodišnjim šou programom za TV Beograd, na samom početku diskografske karijere. Bio je to neviđen spoj zabavne muzike i etno motiva, ekranizacija minića i dugih nogu, petnaestak godina pre Lepe Brene i "Slatkog greha".

- Skoro svaki moj album propraćen je spektakularnim šou programom. Tako je promovisan i album "Alaj mi je večeras po volji" u novogodišnjoj noći 1975. Pored ciganskih ("Kamerav", "Đelem, đelem", "Verka kaluđerka", "Evo banke") zapevala sam i izvorne narodne pesme ("Pogledaj de mala moja", "A što ti je mila kćeri", "Valjevska podvala"). Milioni Jugovića bili su u transu, a moje kolege i kritika nisu štedeli komplimente - pričala je Olivera Katarina.

"Olivera je pokazala i neke nove kvalitete, izrazit napredak u pevačkoj tehnici, u vladanju glasom, u izražavanju emocija, u obuzdavanju temperamenta" - primetila je muzikolog Stana Đurić Klajn.

"Olivera je moja velika slabost, jedina tigar-pevačica koja ima apsolutno sve pevačke i estradne sposobnosti" - govorio je ushićeni Tozovac.

U aprilu 1975. Olivera je u Zagrebu, u velikoj sportskoj dvorani, održala nezaboravan koncert. Uz podršku dva orkestra (tamburaša Janike Balaža i trubača Milovana Babića) satima je držala na nogama Zagrepčane. Nakon koncerta u Zagrebu, slikar Josip Generalić poklonio joj je sliku "Seoce sa klizačem" i tom prilikom rekao: "Prateći vašu karijeru nalazim puno veze sa samim sobom. O vama se pisalo sa potcenjivanjem i negiranjem, imate dosta neprijatelja u svim sferama života koji ne primećuju ono autentično u vašoj umetnosti. I mene su tako osporavali kad sam počinjao kao slikar, tvrdeći da, ja kao slikar, nikako ne mogu iskreno da se bavim naivnim slikarstvom".

Za Novu 1981. godinu emitovan je Oliverin novi šou program (ispostavilo se i poslednji) "Zarudela zora na Moravi". Bila je to promocija Oliverinog dvojkaškog albuma sa pesmama Obrena Pjevovića uz ansambl Dragana Aleksandrića i izvornu grupu "Stari pomeljari" iz Mrčajevaca. Šou je snimljen u ambijentu Obrenove vodenice uz pripovedanje glumačkog barda Ljube Tadića.

- Bile su to kritike na granici oduševljenja. Pisalo se da je moj šou "biser autentičnog narodnog stvaralaštva i prvorazredni spektakl za gledaoce". Usledio je i veliki koncert u Zagrebu propraćen punom salom i najpozitivnijim kritikama. Nastavila sam sa dovođenjem u "Nedeljno popodne" izvornih seoskih grupa, uz podršku Muzikološkog instituta i Akademije nauka.

- A onda sam skinuta sa programa. Čula sam priču od jednog urednika televizije da je jedan političar intervenisao sa obrazloženjem da je dosta tih seljačkih pesama. Rečeno mi je da publika treba da se odmori jedno dva meseca od mene, a onda ćemo nastaviti. I nikad više nismo nastavili.

Tako su Oliveru skinuli sa državne televizije. Pojavom privatnih televizija, internneta i Jutjuba nastavlja se slična priča: niti televizije zovu Oliveru, niti Olivera zove televizije.

- Iskreno, bilo je poziva da gostujem. Na primer, zvali me u "Beogradski program". Zvali me da nekom njihovom gostu pevam na uvce. Uvaženi gost sedi, a ja s njegove leve ili desne strane treba da mu priđem, kao lutka na koncu, da ga "nađem". E, pa neću! Il' ću imati pravu emisiju, il' me neće bit!

- Dobijala sam ponude iz sveta, iz unutrašnjosti Srbije, a iz Beograda skoro ništa. Nisam mogla da verujem. To što me kao glumicu nisu koristili tolike godine objašnjavala sam da se ne dopadam rediteljima, da nisam njihov tip, ali muzika? Ni danas mi to nije jasno.

Ipak, 2017. godine pojavila se Olivera u Mrčajevcima na "Kupusijadi". U programu "Obrenovanje", u spomen i čast Obrena Pjevovića, Oliveri Katarini je uručena nagrada za životno delo.

- Dsta je bilo glume! Bila sam i dole i gore. Da nisam prošla kroz sve te ognjeve iz kojih sam izašla puna ožiljaka, ne bih dočekala ove godine. Kada ženu ovakvog temperamenta osudite na izolaciju, ili je ubijete ili ojačate. Evo, živa sam! Došla sam u Mrčajevce bez šminke i bez perja kojem sam toliko robovala. Oslobodila sam se svega toga, pojednostavila život, vratila se sebi. Ono nekad - nisam bila ja. Ovo sam ja - izgovorila je Olivera Katarina u mikrofon Muzičke apoteke.

(Telegraf.rs)