Beograd nekad beše čaršija i kafana je mirisala k'o gostinska soba: Pesme i priče o Skadarliji

"Kad Beograd nekad beše čaršija, sve to beše jedna turska avlija.

Preporučujemo

Zidine od starog grada, prkosile svima tada, pa i paši Carigrada.

Kad se s curom upoznaš, ruku ljubiš, cvet joj daš,

pa joj šapneš reči te - dođi kod Skadarlije.

Ako hoćes vinom da ugasiš bol, ti fijaker uzmi, idi na Dorćol.

Teraj konje kočijašu, sviraj tiho tamburašu, hej krčmaru, daj mi čašu.

Ponoć kuca a ja kući ne idem, hoću da se noćas lepo provedem.

Išao bih, ponos ne da, jer je nekad i moj deda sedeo sa društvom celu noć."

(Rade Vučković)

Ova prelepa pesma "srpskog Jesenjina" sa "Hit parade" 1978. lipsava zajedno sa kafanama, gradskim pesmama i romansama. Što se život više ubrzava i kafana sve brže lipsava. Ovo je sećanje na "lipsanu vrstu muzike", ovo su pesme i priče o Skadarliji.

- Čim dođoh iz moje Kuršumlije u Beograd, osetio sam čari Skadarlije i kafanske boemije. Tada bejah početnik u tom poslu pijanom, ali imadoh velike učitelje - Miku Antića, Zorana Radmiloviića, Zlatka Golubovića, Dragana Stojnića, slikara Batu Jugovića. Kafane su mirisale k'o gostinske sobe, a najslađe vino beše iz ženske cipele - priča "srpski Jesenjin" Rade Vučković.

- Posle jedne pijane skadarlijske noći, pratio sam Zorana Radmilovića do njegovog samačkog stana na Zvezdari. Prvo odemo da se povratimo uz burek, a onda kod Zorana u gajbu na trećem spratu. Zoran nam pusti sa gramofona Betovena i Mocarta, "Malu noćnu muziiku" i "Rekvijem". U jednom momentu Zlatko Golubović otvori prozor, iskoči i uhvati se za drvo ispod prozora. Mi svi u šoku, a on će ti nama: "Ovo je moja tačka za vaše otrežnjenje".

Biti svirač i pevač u Skadarliji bilo je pitanje prestiža i časti. Polagala se audicija ravna onoj na Radio Beogradu.

- Priznajem, relativno kasno sam "omrsio" kafanu, bilo me sramota i da uđem u kafanu, a da ne pričam o nekom repertoaru ili ne daj bože bakšišu. Na moju sreću, imao sam preporuku velikog Ilije Spasojevića da počnem u čuvenom "Parku" na Kalemegdanu. Imao sam i sreću da sam imao i devojku, moju sadašnju suprugu, da mi razbije tremu. Iznad svega, imao sam i tu sreću da počnem da sviram u vreme fine muzike i finih kriterijuma. U mom životu i u mojoj karijeri kafana je odigrala značajnu ulogu - priča za Muzičku apoteku maestro Ljubiša Pavković.

- U Skadarliji sam pratio pevačku elitu i svirao elitnim gostima. U Skadarliji sam snimio i neke od najuspešnijih tv emisija, svirao sam sa orkestrom poslednji šou Tome Zdravkovića. To je bila kafana u kojoj smo koncertno delovali. Dešavallo se da dođe gost i uporno traži da mu sviramo "Karneval u Veneciji", temu sa bezbroj varijacija, koja se vežba godinu dana. Dok gost popije bokal vina, ja mu odsviram tek jednu od varijacija.

Sredinom prošlog veka jedna stasita i grlata Čarapanka (Mila Matić) zacarila je Skadarljom.

- Narod je bio željan pesme, peval smo celu noć, a bilo je i mnogo para. Pevala sam uz pratnju čuvenog skadarlijskog orkestra Paje Nikolića. Počela sam kao potrčko uz Divnu Kostić i Olgu Jančevecku. Divna i Olga naprave uvertiru sa divnim gradskim pesmama i romansama, a onda ja nastupam sa klasičnim narodnjacima. Bilo je i porudžnine, tačno sam znala šta traže posebni gosti. Tito, Kardelj i Moša Pijade naručivali su jugoslovenski repertoar, Branko Pešić ovaj urbani, beogradski, a za Rankovića, zna se, "Odakle si sele". Ujutro, kad delimo zaradu, činil se kao da je neko ostavio pare, a mi došli da pokrademo. I tako, punih 13 godina u Skadarliji - pričala je Mila Matić, velika zvezda Skadarlije.

I velika Silvana ostavila je traga u Skadarliji. Posle dolaska u Beograd i uspešnih nastupa u "Grandu", Silvana prelazi u Skadarliju zajedno sa svojim muzičkim ocem Acom Stepićem.

- Ja sam tada imao zadatak ne samo da pratim Silvanu sa svojim orkestrom, nego i da je branim od udvarača iz celog sveta. Silvana je bila tek udata i zaljubljena u svog muža, a Skadarlija na svetskom nivou, puna bogatih stranaca, uticajnih političara, umetnika, gospode. Sećam se, jedan Robi, farmer cveća iz Holandije, poludeo za Sivanom. Kad je shvatio da nema nikakve šanse pored Radmila Armenulića, ponudio sam mu da ga upoznam sa mladom i lepom pevačicom Viktorijom Jovanović. Robi se mnogo zaljubio u Silvaninu alternativu, odveo je u Holandiju i oženio se njome - kaže maestro Aca Stepić.

- Naročito se sećam Branka Pešića, najomiljenijeg gradonačelnika Beogada i njegovih skadarlijskih noći. Voleo je ljude i pesmu, a znao je i da zapeva. Naročito je voleo izvorne pesme i strarogradske pesme. Kad Branko dođe u Skadarliju, radno vteme se produži do pet ujutro, a njegov šofer me posle svirke vozi do kuće.

Današnja plejlista je u duhu i ruhu Skadarlije. Ovo je sećanje na boeme koji su svoje najlepše dane proveli noću.

(Telegraf.rs)