66. rođendan Goce Stojićević: "Mene često obuzima rima"

Foto: Promo

"Nana, nani, Savu ludo dete i ovako njemu progovara:

Nana, nani, majke da porasneš, da porasneš caru da caruješ,

i na sablju carstvo da dobiješ.

To dočuo care na divanu, pa silazi u tamne tamnice,

pa izvodi Savu ludo dete, pa uzima sablju dimiskiju,

da pogubi Savu ludo dete.

Skoči Sava kao ljuta zmija, pa otima sablju dimiskiju,

pa poseče caru rusu glavu, pa se pope gore u odaje,

pa on uze caru carevinu."

(narodna)

Verovali ili ne, i ovo je pesma iz opusa Goce Stojićević, trajni snimak iz arhive Radio Beograda, narodni zapis jedne epske pesme sa naravoučenijem.

- Svesna sam da je ovakva pesma potpuno nerazumljiva današnjem mladom čoveku koji živi u nekom turbo svetu. Ova pesma je, zapravo, jedna uspavanka. Majka uspavljuje svog sinčića i priča mu da će jednog dana porasti, biti strah i trepet i za samog cara. Usađuje mu uz svoje mleko i molitvu, krepi ga da ne klone duhom, da iz tamnice može na carev presto. Ova pesma zadire u mnoge oblasti života, pa i na teren sugestije i podsvesti. Svaka mlada majka bi slušajući ovu pesmu mogla da shvati da se i nerođeno dete može indoktrinirati određenim idejama, da se sa vaspitanjem može početi i pre rođenja - počinje Goca Stojićević nadahnutu ekspertizu svog opusa i životopisa.

- Dugogodišnji gost mog kluba "LM" zove me dan uoči druženja sa molbom da mu skinem pesmu "Nana, nani, Savu ludo dete". Ja u šoku, zateče me čovek tvrdnjom da je to pesma koju sam snimila. Pogledam na Jutjub, i setim se da sam pre pola veka snimila izvorni narodni zapis u vidu epske poezije u južnjačkom ruhu, u ritmu sedam osmina. Otpevala sam je dvaput te večeri a, da se čovek nije setio, nikad je ne bih pevala, niti bih se setila da sam je snimila.

Iza Goce je 50 godina u diskografiji, stotinak snimljenih izvornih narodnih pesama, preko dvesta novokomponovanih, desetine večitih hitova. Propevala je još kao devojčurak, sa 12 godina je pobedila na Homoljskim motivima, već sa 15 godina postala solista Radio Beograda i snimila prvu ploču.

- Što se ukusa i gena tiče, ja sam od bližnjih pokupila od svakog pomalo: otac je voleo šlagere i ruske romanse, a mama je bila klasičan narodnjak. Kad nestane struje, a to se često dešavalo u mom detinjstvu, pravili smo priredbu u kući. Mama je bila režiser, a ja izvođač tih starih pesmica.

- Najpre sam naučila stari vlaški i šumadijski melos. Kasnije sam pevala i snimala orijentale, begine, sa-sa, baladice. Nisam jurila hitove, a nisu ni hitovi mene, imala sam i drugih prioriteta: škola, fakultet (diplomirala sam veterinu), porodica, deca. Zato nisam imala ni reklamu ni tiraže. Govorili su mi, čak i meni drage kolege: "Ti lepo pevaš i imaš lepe pesme, al, od tebe nema para". Ali, vreme i kvalitet učiniše svoje, pa moje pesme postadoše evergrini, kako godine prolaze slušaju se sve više. I oni koji su govorili da od mene nema para žive od mojih hitova.

Iako rođena Beograđanka, odrastajući u Istočnoj Srbiji, postala je naturalizovana Vlajna.

- U Neresnici sam upoznala Izvorinku Milošević i njenu baku Stojnu, od koje sam naučila prve vlaške pesme. U nastavničkoj koloniji bilo je i Mađara, pa sam još odmalena postala poliglota. U ovim godinama, pored svetskih jezika, govorim i šatrovački, nidiš, šanzejk, tako da sa svakim pojedincem imam neku varijantu iskrivljenog govora. Eto, na primer, Muzička apoteka bi na mom iskrivljenom bila Mizučki ifituki.

- Mene često obuzima rima! Htela, ne htela, ja stalno nešto rimujem, naročito sa Izvorinkom Milošević. Taj odnos sa Izvorinkom nadmašio je sve rodbinske veze, to je više od rođene sestre. Drugarica moja iz najmlađih dana, vesela, vatrena, vedra, nasmejana, raspevana, razigrana - em milo, em šević, prezime je njeno, a ime svetom proslavljeno.

Malo ko u narodnoj muzici ima toliko masovnih hitova kao Goca Stojićević: "Jutros mi je ruža procvetala", "Ja ne mogu mila majko bez njega", "Zagrli me i oprosti", "Pustime da nađem srcu lek", "Nisi znao da me čuvaš", "Pustila sam da me miluje po kosi", "Dobro jutro Šumadijo", "Pala ćuprija", "Zapiši u svom srcu"... I malo ko u narodnoj muzici nema problema sa sujetom.

- Ja sam toliko naslušana muzike, da mi narodnjaci dođu samo jedan mali deo mog sveta muzike. Uživam u klasici, popu, roku, džezu, filmskoj muzici, domaćim i stranim šlagerima, u starom i novom. Od mlađih kolega naročito sam volela pokojnog Tošeta. Ne znam da li je lepše pevao tu svoju pop muziku ili te makedonske pesme koje su mu u genima. Kad sam ga čula kako peva "Moj dilbere", pala sam s nogu. Ne samo da je pevao intonativno savršeno, nego tako autentično sa svim stilskim ukrasima za jednu sevdalinku.

- Veoma cenim i Acu Lukasa, koji je moje pesme pevao na splavovima i prvi ih živnuo. On je zaljubljen u muziku, to se vidi iz aviona. Bila sam počastvovana što sam pevala na njegovom prvom slolističkom koncertu u društvu sa Radetom Vučkovićem, Radišom Markovićem, Novicom Zdravkovićem, Džejom, Duškom Kulišem, Nadom Topčagić. Pozvao nas je na svoj koncert kao starije kolege čije je pesme pevao dok je bio anoniman i kao goste iznenađenja. Tako je testirao i svoju popularnost, a dokazao da nije sujetan, da je veliki i pravi kolega.

U Gocinim izjavama nema otrovnih reči, u Gocinim pesmama nema jeftine patetike i žalopojki.

- I kad pevam setne pesme ne ubijam tugom. Kod mene nema ekstrema, pristalica sam mere. A moja mera staje u kompliment - vidno si čovek!

(Telegraf.rs)