Preminuo Zoran Jovanović, estradni umetnik i vlasnik RTV Melos: Sevdah iz srca Šumadije

Foto: Promo, Pixabay

"Aj, ja prošetah šefteli sokakom,

Preporučujemo

aj, sve djevojke beru šeftelije.

Aj, svaka svoga šeftelijom gađa,

aj, mene moja ni kamenom neće.

Aj, baci draga jednu šefteliju,

aj, ja ću tebi burmu i bašliju.

Aj, više vredi moja šeftelija,

aj, nego tvoja burma i bašlija."

(narodna iz Sandžaka)

Ljubitelje prave narodne muzike potresla je vest da je na Aranđelovdan godine gospodnje 2021. preminuo estradni umetnik i vlasnik produkcije i RTV Melos Zoran Jovanović.

- Mnogi me pitaju otkud "Šeftelije" i otkud sevdah u mom repertoaru. U mojim rodnim Roćevićima kod Kraljeva u periodu između dva svetska rata bila je jedna ulica koja se prostirala od glavnog puta do rečice u dužini od stotinak metara. Bila je to naša "čaršija" sa puno dućana i raznih zanatlija, opančara, jorgandžija, šnajdera, buregdžija, kujundžija. Tu su sarajevski trgovci noćivali u jednom hanu, punom muzike i lepih devojaka. Tako je sevdah došao i u moj zavičaj mnogo pre pojave televizije Melos - pričao je Zoran Jovanović Zoki (1961 - 2021).

- Televiziju Melos mnogi zovu "sevdah televizijom", i sa pozitivnom i sa negativnom konotacijom. U Bosni kažu sevdah je naš, što je tačno; u Sandžaku kažu naš je sevdah stariji od bosanskog, i to je tačno; imate vranjanski sevdah koji zovu najcrnji, karasevdah. Erna Perić, etnomuzikolog i moja saradnica, kaže da je sevdah srpska gradska pesma iz Bosne. Gradska je svakako, jer se u gradu lepše živelo, a sevdah je rezultat lepog života. Kasnije su svi učestvovali u stvaranju sevdaha, ljudi svih vera. Uostalom, ima verzija u kojoj "Mujo kuje konja po mjesecu", a ima verzija i u kojoj "Jovo kuje konja po mjesecu".

Zoran Jovanović Zoki bio je ponosni Kraljevčanin, čovek od lepog ukusa i lepe muzike, naročito one šumadijske i sevdalijske. Igrao je u "Abraševiću", pobeđivao na školskim priredbama sa pesmama svojih slavnih zemljaka Novice Negovanovića, Tozovca, Tome Čolovića, trenirao borilačke sportove, upijao sevdah od Ranka Stojanića Šora u kafani "Kod Cuja" u Mataruškoj Banji, pevao u prestižnim hotelima. 1988. snimio je album prvenac sa vodećom pesmom "Kune mi se jedna žena" kompozitora Časlava Đokovića i tekstopisca Žike Radujevića.

- Kao repertoarski potkovan pevač imao sam i tu sreću da na prvom LP-iju ubodem veliki hit "Kune mi se jedna žena". Tu pesmu je 10 godina pre mene snimio moj dragi kolega i veliki uzor Jovo Korićanac. Kod Jova nije prošla, a kod mene je postala veliki hit, brzo je ušla na sva veselja i radio stanice.

- Putujući kroz Beograd, hvatao sam u to vreme veoma slušan "Bonton" radio. Zaparala mi uši emisija potpuno otkačenog naziva "Bon-top-sendvič-a-je-demode" lista, skraćeno "Btsajd" lista, autora i voditelja retko lepe dikcije i dinamike govora. Bila je to emisija u kojoj slušaoci putem direktnih telefonskh uključenja biraju hit dana od pet predloženih, pravih narodnih pesama. Kad sam ostvario pobedu u toj emisiji, shvatio sam koliko je moja pesma ušla i u Beograd. Kasnije sam upoznao tog voditelja, ponudio mu da radi na TV Melos, a zove se Goran Milošević.

I u muzici i u privredi, i na ulici i u kafani, plenio je elegancijom i gospodskim manirima.

- Kada sam kretao u privredno-estradne vode, imao sam sreću da upoznam Jova Korićanca i Mika Projovića i poslušam njihove savete. To su ljudi koji su presudno uticali na moje poimanje života i muzike, na poštenje i poslovni moral, na moj izgled i imidž.

- Sećam se, u hotelu "Breza" zamolio sam maestra Mika Projovića da me proba uz harmoniku. On onako visok, ispružio se preko dve fotelje, kibicuje dame u bazenu, odmeri me i reče: "Prvo nabavi odelo, pa ćeš da pevaš. Imaš i lepu boju, dikciju, igrao si u društvu, imaš osećaj za ritam, ali bez odela - nikako!" Skoro da nikada nisam nastupio bez odela. Zamislite da ugovarate posao sa nekim u pocepanim farmerkama, trenerkama, majici bez kolira. Nije tačno da odelo ne čini čoveka, taj prvi utisak je često i presudan.

Ovaj ponosni Kraljevčanin, odbornik u Skupštini grada Kraljeva, stvorio je radio, televiiziju i produkciju Melos, najveći i najstariji medijski centar Zapadne Srbije .

- Posle povratka iz vojske počinjem da pevam u kafani "Jagodina" u Vrnjačkoj Banji", hotelu "Turist" u Vršcu, hotelu "Sloboda" u Somboru, hotelu "Skrapež" u Kosjeriću. Sa našim orkestrom ugovorili smo nastup u "Topolicama" u Baru, ali nekliko dana uoči nastupa dobijamo informaciju da nisu zaineresovani, neće "seljačku muziku" na moru. To sam shvatio kao uvredu, seo pored Skrapeža i odlučio da krenem sa privatnom produkcijom i estradnom agencijom. 1. avgusta 1984. otvorio sam "Kraljevo koncert", prethodnicu Melosa.

- Radio Melos je osnovan 1992, imao je kratku pauzu tokom raspada Juge, a od 1994. radi bez prekida. Radio Melos je svih ovih godina prepoznatljiv kao prezenter narodnjačke klasike. Za razliku od ogromne većine drugih lokalnih radio stanica, na kojima muziku biraju kojekakve gazdarice, domaćice, kuvarice, vlasnice butika i krojačkih salona, ljudi bez imalo muzičkog znanja ili makar talenta i elementarnog ukusa. Da se razumemo, kad bih ja birao muziku po svom ukusu, ne bi se skidali sa radija Safet, Zaim, Tozovac. Radio Melos osluškuje, ali i kreira ukus slušalaca. Ne postoji novac za koji bi kojekakve zvezde Granda ili krajiške pesme u disko ritmu emitovane na mom radiju.

- Televizija Melos je moj najveći medijski i poslovni uspeh. Postali smo najgledanija televizija u Srbiji južno od Beograda, televizija koja se u etru (sa zemaljskih predajnika) vidi u dve trećine Srbije, televizija koja je obezbedila nacionalno pokrivanje u kablu. Profilisali smo se kao televizija koja prezentuje odabranu narodnu muziku i veoma respektivan informativni program. Televiziia Melos ima studio u Kraljevu, Beogradu, Kragujevcu, Zlatiboru, Ivanjici, Aleksandrovcu, emitujemo "Kraljevačku hroniku", "Hroniku Zapadne Srbije", "Banjalučki dnevnik". Svaka opština ima potrebu i zakonsku obavezu da informiše gtađane, pre svega putem radija i televizije. Srbija ima staro stanovništvo, koje se veoma malo informiše putem društvenih mreža i portala.

Zoran Jovanović je ceo život posvetio prezentaciji tradicionalne muzičke baštine. Oni koji vole Zoranovu pesmu i prelepu boju glasa primetiše da je zbog biznisa i politike batalio pevačku karijeru.

- Sa ove distance i pozicije, sa ovim znanjem i iskustvom, siguran sam da bih napravio daleko veću pevačku karijeru. Ali, nema razloga da budem nezadovoljan: snimio sam nekoliko albuma, imam i jedan hit, učestvovao sam na najvećim jugoslovenskim i svetskim turnejama. Ne živim od pevanja, a živim sa pesmom, sa gospodskom distancom i kritičkim pogledom na medijsko-estradnu scenu.

- Jedno veliko zlo je zavladalo Srbijom, a zove se beogradizacija. Sve se preselilo u Beograd i sve se nameće iz Beograda. U tom Beogradu nema nijedne radio stanice koja emituje pravu narodnu muziku. Ne računam da Pink i Grand emituju narodnu muziku, to je neka vasionska i hibridna muzika, nešto kao genetski modifikovana hrana.

- Isti taj Beograd nas truje rijaliti programom, sprovodeći pravi kulturni genocid ovog naroda. Ja nemam ništa protiv da naš glavni grad bude Beograd, ali u ostatku Srbije živi triput više ljudi nego u Beogradu. Kažu da je Živojin Mišić govorio svom vrhovnom komandantu: "Nisam ja kriv što ste glavni grad smestili tamo gde treba da bude karaula".

P.S.

Hvala ti na prelepim trenucima u Kraljevu i na tvom Melosu.

Hvala ti što si prvi ekranizovao moju Muzičku apoteku.

Hvala ti za otmenu promociju sevdaha u scu Šumadije.

Hvala ti na iskrenoj i doslednoj borbi protiv uprostačivanja i beogradizacije Srbije..

Hvala ti za pesmu "Kune mi se jedna žena". Dok sam živ, dizaće me iz mrtvih!

Počivaj u miru dragi Zorane!