Nije mnogo lajkovana, a vole je milioni: Pola veka pesme "Tamo kod najdaljih brda"

Kuća je moja stara plavi sr oblak nad njom vije.Tamo cvetaju ruže,tamo je moj topli dom,tamo je majka stara nada se povratku mom.Idu mi suze🥲🥲🥲🥲

E Gorane, hvala za još jednu divnu priču. Mnogi ne znaju kako je nekada bilo. Ja sam odrastao u Zemunu gradu u maloj kući sa velikim dvorištem i još većom baštom. U bašti je bilo grožđa, višanja, trešanja, kajsija, paradajza.....Po ceo dan smo igrali fudbal, pa kad ogladnimo odemo u bilo koje dvorište gde nas dočeka nečija majka ili baka i svima namaže parče hleba sa mašću i šećerom ili nekim džemom. Igrali smo se kauboja i indijanaca, svi smo imali trešnje u bašti. A nama je bilo interesantnije da ih " krademo " u tuđoj bašti. I još im odvežemo psa koji je bio vezan za drvo trešnje i zavežemo za drugo drvo.Slavili smo Božić, Vaskrs, Slavu, rođendane... Doduše kada smo iznosili ofarbana jaja na ulicu da se " tucamo " i kada bi nas neko pitao ko je farbao jaja, svi smo govorili da je jaja farbala baba.Ha ha ha, zna se i zašto. Jer, bilo je takvo vreme.Ovo je samo delić lepog vremena kojeg sam se setio. Ima još mnogo toga lepog da se kaže. O tome, drugi put. Zato ove lepe pesme i opstaju, i uvek će se slušati uz vince i rakijicu.