Nije mnogo lajkovana, a vole je milioni: Pola veka pesme "Tamo kod najdaljih brda"

"Tamo kod najdaljih brda, gde sunce noću se krije,

Preporučujemo

kuća je moja stara, plavi se dim nad njom vije.

Tamo cvetaju ruže, tamo je moj topli dom,

tamo je majka stara, nada se povratku mom.

Kako bih želeo da vidim livade pod mojim selom,

majku na pragu kuće, bagrem u cvetu belom.

Tamo su večeri plave, sa stada zvona bruje,

u našem selu malom stara se pesma čuje."

(Šaban Šaulić - Novica Kostić)

Ako bi se vrednost pesme merila samo brojem lajkova i pregleda na Jutjubu, onda bi pesma "Tamo kod najdaljih brda" bila jedna od sporednih u Šabanovom opusu. Srećom, emocije se ne mere brojkama, za poeziju nema kantara. Ovo je pesma u kojoj dominiraju stihovi, pa i kad je Šaban peva.

- Mnogo više od zlatnih tiraža i Šabanove besmrtnosti znači mi to što se milioni slušalaca pronalaze u mojim stihovima: "Kao da si opisao moju majku i moju kuću u brdima." I ja sam dete iz brdskih predela, rođen sam u selu Borin Do kod Vlasotinca, a živeo sam i službovao po kasarnama širom bivše Juge - priča za Muzičku apoteku Novica Kostić, oficir i pesnik, pisac pesme "Tamo kod najdaljih brda".

- Pesma je rođena na tom našem toplom i siromašnom Jugu, najtoplijem po duši. Moji i Šabanovi putevi ukrstili su se u Makedoniji, Šaban je služio vojsku u Bitolju, a ja stažirao kao pitomac. Jednog dana organizovano je takmičenje vojske u jednom klubu. Dobio sam zadatak da napišem pesmu za naš vojnički umetnički ansambl. Izgovorio sam stihove, prišao mi je Šaban i upoznali smo se. Oduševio se kad je pogledao moje pesme i ponudio mi da pišem pesme za njegove ploče, ali da poeziju malo "ublažim" i spustim na nivo "širokih narodnih masa".

Šabanov prefinjen instinkt za dobru pesmu i pravog pesnika prepoznao je u Novici Kostiću plodnog tekstopisca.

- Jedne večeri u Skoplju, nalakćen na prozor, gledao sam u brdo Vodno koje se uzdiže iznad Skoplja. I pored mravinjaka u kasarni i svakodnevne gužve u velikom gradu, osećao sam se nekako usamlljen i sputan u samačkoj sobi, kao stranac kod gazde i gazdarice.

- Taj moj sobičak probudio je sećanje na moja brda i moju majku ispred kuće stare. Uzeo sam olovku i u dahu napisao "Tamo kod najdaljih brda", ne sluteći da će se jednog dana naći na Šabanovim pločama i da će se pevati na komemoraciji Marinku Rokviću.

Pesmu "Tamo kod najdaljih brda" komponovao je Šaban, a prvi snimio Mustafa Ezić i izveo na "Hit paradi" 1975. Tako je Novica Kostić postao prvi Šabanov tekstopisac posle osamostaljivanja od velikog Buce Jovanovića i na početku samostalne kompozitorske karijere.

- Na Šabanovu sreću, odmah posle Buce počeo je da snima sa ansamblom Branimira Đokića. Brana je tim Šabanovim pesmama dao zdravu dinamiku, nadogradio Bucine temelje kao pravi virtuoz na harmonici. Kao što su moji stihovi bili prijemčivi milionima ljudi, tako su i Branine svirke i aranžmani davali jedan novi nerv i impuls u instrumentalnom povezivanju teksta i glasa.

Foto: Promo

1976. pesmu "Tamo kod najdaljih brda" snimio je i njen kompozitor Šaban Šaulić, samo godinu dana posle Musatafe Ezića.

- Kad sam video da na komemoraciji Marinkovi sinovi i Boško Đurovski pevaju "Tamo kod bajdaljih brda, setio sam se koliko je Marinko voleo svaku lepu pesmu. I Marinko se sećao svoje kuće u bosanskim brdima, i mnogo je puta pevao tu pesmu. Pevao ju je i posle svog solističkog koncerta, samo za svoju dušu i odabrano društvo.

- Seobe i migracije su naša sudbina. Svakome od nas je ostala u sećanju neka baka, neka topla kuća, neko ognjište koje nas je prvo ovrejalo. Izgleda da nam je sve najlepše ostalo "tamo kod najdaljih brda", kad smo bili deca, kad su svi brinuli o nama. "Tamo kod najdaljih brda" je koren svih mojih budućih pesama, to je izvor mojih najlepših uspomena i emocija.

(Goran Milošević)