Rade Bajić, pevački unikat Dragiše Nedovića i nesuđeni prvi pevač pesme "U lijepom gradu Višegradu"

Foto: Promo

"Odrast'o sam dole kraj same Morave,

gde rastu Moravke plave i garave.

Preporučujemo

Kad sa svojim stadom idem kroz livade,

u frulicu sviram i razgonim jade.

A jadi su moji volim devojčicu,

mladu čobanicu, Branku Svilajčanku.

Ona čuva stado na drugoj obali,

kraj nje su Moravke i jaganjci mali.

I često se čuje pesma Pomoravlja,

a moja ih frula odavde pozdravlja."

(Dragiša Nedović)

Ovu šumadijsku idilu snimio je pre 60 godina Rade Bajić (1938 - 2012), pevački unikat Dragiše Nedovića.

- "Odrast'o sam dole kraj same Morave" snimio sam početkom 60-ih, odmah posle povratka iz vojske. Snimio sam je na singlu sa još jednom Dragišinom pesmom "Ti me spremaš, mila majko". Ploča je prodata u zlatnom tiražu od 118.000 primeraka - pričao je Rade Bajić.

- Moj prvi javni nastup bio je u bašti u "Gornjem parku" u Kragujevcu. Jedne večeri je došao Dragiša Nedović da me čuje i da mi ponudi pesme za ploču. Prvo mi je ponudio pesmu "U lijepom starom gradu Višegradu" koju je trebalo da snimim za Jugoton.

- Međutim, samo nekoliko dana kasnije, pevači Radio Sarajeva su imali koncert na košarkaškom terenu, pa su posle nastupa svratili kod nas u baštu. U toku večere pevao sam pesmu "U lijepom starom gradu Višegradu" i primetio da je šef Narodnog orkestra RTVSA Ismet Alajbegović Šerbo beležio pesmu.

1958. godine u izdanju zagrebačkog Jugotona pojavljuje se singl ploča Himza Polovine sa vodećom pesmom "U lijepom starom gradu Višegradu".

- Dragiša je bio besan, mislio je da sam ja tu pesmu prodao Himzi. Zapretio je tužbom, ali je moj otac izgladio nesporazum sa Dragišom budući da su zajedno radili u istoj firmi.

Posle izglađenog nesporazuma sa Nedovićem, Rade Bajić je nastavio sa snimanjem gramofonskih ploča uz pomoć legendarnog frulaša Pavla Stanojevića.

- Pavle je bio izvršni producent Jugotona za Srbiju i mnogo mi je pomogao da postanem njihov ekskluzivac. Uvek kada nisam bio siguran u sebe, kada sam mislio da ne mogu da otpevam neku pesmu kako treba, Pavle je bio uz mene da me ohrabri i vrati samopouzdanje. Pavlova frula me vraćala iz mrtvih, a i slušaoce mojih pesama.

Tako je počela diskografska karijera Radeta Bajića koji je u peridu od 1960. do 1970. snimio 14 singl ploča, što solo što u duetu sa Sidom Marković, Čedomirom Panićem, Brankom Mladenović, Predragom Perićem, Milenom Urošević.

1963. godine, na Nedovićevo insistiranje, Rade Bajić se javlja na audiciju za solistu Radio Beograda.

- U konkurenciji od 400 kandidata kod surovog Carevca prošlo je pet pevača, među kojima sam bio i ja. Kad sam ušao u Carevčevu ekipu, Dragiša se radovao više od mene. Na moju žalost, Carevac je ubrzo umro, tako da se nisam oprobao u toj čuvenoj radijskoj eliti.

- Dragiša je bio divan čovek, čestit, iskren i pošten. Skoro polovinu svog kratkog života borio se sa bolestima. Kad sam ga jednom prilikom upitao zašto se ne leči, on se zakašljao, iz džepa izvadio nekoliko maramica, zaustavio kašalj, i promuklim glasom mi rekao: "Bajiću, pluća su mi bolna i neću moći dugo."

Rade Bajić je jedan od retkih pevača koji je bio svedok Nedovićevih bolnih putešestvija i omalovažavanja od strane tadašnjeg režima.

- Dragiša je imao problema sa drzavom oko priznavanja beneficiranog radnog staža i rešavanja stambenog pitanja. Nažalost, uvek je nailazio na odbijanje i nerazumevanje.

- I pored ignorisanja od strane tadašnje vlasti, Nedović je uporno stvarao nove narodne pesme koje su bez ikakve reklame prihvaćene kao narodne. Ispade da je Nedovića bolje prihvatio Jugoton nego PGP, da su Nedovićeve pesme bolje išle na lokalnim radio stanicama nego na tadašnjem Radio Beogradu.

(Goran Milošević)