Ralin merak na saksofonu: Narodna kola Jovana Milenkovića

Foto: Promo

Saksofon je sve prisutniji instrument i na narodnim veseljima i u najtraženijim ansamblima i orkestrima. Saksofon je postao stvar prestiža, sve je bliži harmonici, naročito zahvaljujući maestru Jovanu Milenkoviću Rali.

- Odrastajući u živopisnoj Resavi, sviruckao sam u sviralče, slušao mog oca koji je svirao na najobičnijem listiću sa drveta. Od petnaeste godine dobijam i prvi saksofon. Doduše, morali smo da prodamo vola da bi kupili prvi saks - ističe majstor Rala.

Preporučujemo

- Kad sam počeo sa svakodnevnim višesatnim vežbanjem, jedan komšija je prokomentarisao: "Dosad im je vo rikao u štali, odsad im riče u kući." Čekao sam da dođe nedelja pa da sviram ispred crkve.

- Uveče smo pravili igranke, palili vatre na svakoj raskrsnici. Onda su krenule i domaćinske svadbe, naročito kod brojnih gastarbajtera u mom zavičajju.

Dugo je Rala svirao po veseljima širom Srbije, da bi 1975. godine kao zreo muzičar snimio svoje prvo kolo "Milivka" sa ansamblom Dragana Aleksandrića.

- Svirao sam nekoliko godina u ansamblu Slobodana Aranđelovića, Kemiševog oca - dve harmonike, kontra, saks, bez ozvučenja. Čim se pojavilo upražnjeno mesto, postao sam član ansambla Dragana Aleksandrića, svirao najveće svadbe i stotine ploča najvećih zvezda.

- "Milivku" sam posvetio mom rodnom selu Milivi kod Despotovca, mom parčetu raja i mladalačkim uspomenama. Ispod moje kuće teče Resava, a imam i vodenicu. Kad god bi svirka bila u mom kraju, moju kuću sam pretvarao u besplatan hotel sa bazenom za kolege. Kome je po volji, tu je i vodenica, 50 metara od kuće.

Saksofon je u 21. veku sve popularniji, naročito na skupim svadbama. Onaj otvor na saksu tako lako se začepi novčanicama, a tako je teško naduvati taj omađijavajući ton.

- Saksofon je težak instrument za sviranje. Decenijama sviram na instrumentu koji sam nabavio od jednog francuskog proizvođača. Težak je jedno pet kilograma, a ima ton kao mleko.

- Tehnika disanja je veoma bitna. Ako prekinete vazduh, onda se čuje na snimku. Višedecenijskim svakodnevnim vežbanjem mogao sam da odsviram po 16 taktova bez prekida, na jedan vazduh.

- To je praktično cela fraza. Bez preterivanja, za sedamdeset godina druženja sa saksom mogao sam da naduvam balon veličine ove naše planete.

Rala je jedan od najtraženijih i najpoštovanijih saksofonista u narodnoj muzici. Kad neko svira saksofon a kao da čuješ harmoniku, znaj da je to Jovan Milenković Rala.

- Starije kolege pamte čika Jovu Stanojevića, Požarevljanina, koji je jedan od prvih uleteo sa saksom u ansambl Vite Životića. Ja sam počinjao u vreme kada je saks postajao moderan, naročito u vlaškom i resavskom kraju.

- Rala i ja smo počinjal baš kad su se gastarbajteri takmičili ko će da napravi veću svadbu i ko će da dovede više estradnih zvezda. Kao što se u obrenovačkom kraju ne svira bez violine, tako i u Ralinom zavičaju nema veselja bez saksa - kaže maestro Dragan Aleksandrić.

- Kad se Rala pojavio na svadbama, to je bila renesansa. Domaćini su pomerali desetak puta svadbu da bi ugrabili Ralu. Kad sviramo u Ralinom kraju, bije bilo šanse da orkestar spava po hotelima. Spavali smo kod Rale, a Ralina supruga je bila tu da nas ispegla.

Snimio je Rala desetine narodnih kola trajne umetničke i komercijalne vrednosti: "Lepršavo kolo", "Milivka", "Uranak", "Jankovo", "Raletov merak", "Raletov vez", "Raletova sevdalinka", "Vlaška oluja", "Nova Danulovka"...

Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) dodelio je majstor Rali Nagradu za životno delo i Estradno-muzičku nagradu Srbije.

(Goran Milošević)