65. rođendan maestra Mirka Kodića: Harmonika kao prva igračka, ljubav i posao

Mnogi se u Srbiji izdaju za harmonikaše. U ovoj sveopštoj prezasićenosti, izgleda da i harmonikaša imamo više nego što nam treba. Malo je, međutim, pravih majstora na harmonici koje prepoznajemo po prvim taktovima.

Preporučujemo

- Trudio sam se da svaka moja numera (melodija za pesmu, foršpil, kolo) bude prepoznatljiva, da svaki deo ima svoju priču, da ne bude dosadnog ponavljanja, da u svakom momentu pronađem slušaoca sa nečim novim - kaže maestro Mirko Kodić.

- Neka je to i prosto, samo nek je pamtljivo. Nisam išao u veliku umetnost, mada znam da sviram i Baha i Šopena. To ostavljam nekim drugim muzičarima, a ja ćeram ono svoje.

Mirko Kodić je ugledao ovaj svet na dan rođenja bivše Juge, 29. novembra 1957. godine u selu Jasenovo kod Despotovca. I Mirkov deda je bio harmonikaš, i Mirkov otac je harmonikaš, pa se imao na koga i umetnuti.

- Kao dete nisam imao problema sa igračkama. Harmonika mi je bila prva i jedina igračka. Kad je moj otac Žika video kako se onako sićušan rvem sa harmonikom, shvatio je da će mi harmonika biti i igračka i ljubav i posao, pa me je usmerio na pravi put.

- Zbog harmonike nisam imao vremena za devojke. Doduše, taj hendikep sam, malo kasnije, obilato nadoknadio.

Prva kola i prve pesme upijao je u kući, sa radija, hvatao u letu. Uzor mu je, još kao detetu, bio Jovica Petković, a najvažniji učitelj Vitomir Vita Životić.

- Čim pomenem mog majstora Vitu iz Oreovice, setim se Požarevca u kome sam proveo najlepše godine, od trinaeste do sedamnaste. Vežbao sam više od deset sati dnevno, svaki dan. Iako sam biološki rođen u Jasenovu, umetnički sam porastao u Požarevcu.

- Kasnije su mnogi pomislili da sam Šapčanin, i zbog Šabana i zbog Šabačkog vašara i zbog Radio Šapca i zbog "Raspevane jeseni".

Prva narodna kola snima na pločama Velizara Matušića i Rajka Marinkovića Budže, a prvi samostalni singl sa svojim autorskim kolima objavljuje 1979. godine za Diskos produkciju i ostvaruje prvi nastup na čuvenom Ilidžanskom festivalu.

- Kad sam snimio moji prvu singlicu, tog momenta se u studiju našao i Boki Milošević. Prišao mi je, pitao gde sviram i pozvao me na probu Narodnog orkestra. Boki je prvi veliki majstor koji je u meni prepoznao budućeg estradnog umetnika na harmonici. Kasnije smo se i okumili.

Teško je naći harmonikaša koji je snimio toliko prestižnih i onarođenih marodnih kola na dvadesetak studijskih albuma: "Vlaški skok", "Zaljubljeno srce", "Sanela", "Požarevljnka", "Oreovačka šetnja", "Resavski vez", "Svirački merak", "Duletove gajde", "Rubin", "Mirkova šetnja", "Pesma slavuja", "Kalemegdansko poselo", "Suvodolka", "Žagubičanka"...

- Ima tu mnogo kola na koje sam ponosan. Primera radi, "Vlaški skok" sam snimio pre 40 godina, a to je i danas jedno od mojih najtraženijih kola. To kolo je prisutno ne samo u Istočnoj Srbiji nego i u svim državama na prostorima bivše Juge. Sviram ga i u Zagrebu, Bjelovaru, Slavonskom Brodu, Dubrovniku, Banjaluci, Beču, Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji. Presnimili su ga čak i trubači i rokeri.

Glas o atraktovnom virtuozu stiže i do Šabana Šaulića. Prvu singl ploču sa Šabanom snima 1981. godine sa pesmama "Najlepša ženo vremena svih" i "Sneg je opet Snežana", a zatim i desetak studijskih albuma sa stotinak pesama.

- To su prve pesme koje sam radio sa Šabanom kao aranžer i šef orkestra. Šaban je čovek koga sam najviše voleo i koga ću najviše voleti. Obeležio je i moj zivot i moju karijeru u toj meri da sam više vremena proveo sa njim nego sa mojom porodicom. Zahvaljujući Šabanu, zasvirao sam na stadionima pred pedesetak hiljada gledalaca.

- Najteže mi je bilo na toj prvoj ploči i na poslednjem Šabanovom ispraćaju. Odao sam mu poštu sa svojom harmonikom, iako to nikad i nikome ne bih mogao. Šabanu je bilo nemoguće reći ne. Vreme provedeno sa Šabanom je moje najteže i najlepše vreme.

I pored estradnog statusa, brojnih nagrada i priznanja, miliona prodatih ploča, Mirkov najveći uspeh je poluvekovno poverenje publike.

- Desilo mi se mali milion puta da mi i drugari i kolege kažu: "Mirko, odsviraj mi nešto solo da mi bude bolje." Kod mene vlada podjednaka spontanost i u studiju i na svadbi. Svuda sviram slobodno kao da sam kod kuće, zato mi i prija zvanje slobodnog umetnika.

- Moja karijera je jako bogata, jako interesantna, jako teška i jako lepa. Sve ove godine i decenije vodi me ljubav prema instrumentu i muzici, i pre svega ljubav prema ljudima.

(Goran Milošević)