Tomica Miljić u sećanjima kolega: 23 godine od smrti harmonikaškog genija

18. marta 2000. godine preminuo je Tomica Miljić, tvorac nekih od najsviranijih kola i foršpila u istoriji narodne muzike. Ovo je sećanje na harmonikaškog genija koji za svog kratkog života (52 godine) nije dao nijedan intervju.

Preporučujemo

- Tomica je moj dragi kolega, prijatelj i drug iz vojske. Služili smo krajem 60-ih godinu i po dana u gudurama iznad Rijeke. Ustajali smo u četiri, išli na jutarnje umivanje i gimnastiku, i već u šest sati svirali u muzičkoj sekciji. Predstavljali smo naš garnizon na raznim takmičenjima i kao nagradu dobili nekoliko odsustava. Za drugare i publiku ja sam bio onaj "dugački", a Tomica je bio onaj "zdepasti" - priča maestro Ljubiša Pavković.

- Još u vojsci sam znao o kakvom se majstoru radi. Mnogima je svirao drugu harmoniku, a zapravo je bio klavirac broj jedan. Malo je poznato da je i meni svirao drugu harmoniku na nekoliko narodnih kola, a jedno vreme je svirao i u ansamblu Branimira Đokića. Žao mi je što nismo svirali duže, siguran sam da bi bili neponovljiv duet klaviraca na ovim prostorima.

Pročuo se Tomica kao druga harmonika u mnogim ansamblima, ali najveći trag je ostavio u ansamblu Dragana Aleksandrića, i to u vreme kad su neki harmonikaši čekali u redu i za treću harmoniku u ansamblu legendarnog hitmejkera.

- Tomica je za mene najbolji harmonikaš svih vremena. Tomica, pa puza! Rogobatno zvuči da je bio druga harmonika u mom ansamblu. Bilo je većih muzičara od Tomice, ali on je bio rođeni harmonikaš. Takav majstor se s neba spušta, Bog mu je dao talenat, skromnost i dobrotu - kaže Dragan Aleksandrić.

- Tomica je samouki genije, svirao je maštovitije od svih klaviraca. I Rumuni i Bugari i Makedonci stajali su mirno kad Tomica svira njihov melos. Odsvirao je mnogo mojih pesama i kola, a odbio da snimi moje najpoznatije kolo "Vragolanka". Za Tomicu je bilo suviše lagano.

Od kraja 70-ih Tomica Miljić je formirao svoj ansambl. Snimio je desetak ploča sa svojim autorskim kolima i stotine ploča kao šef ansambla i aranžer pesama neprolazne vrednosti.

- Kad se kaže da neko svira "katolički", obično se misli na klavirce zbog tehničkih mogućnosti njihovih harmonika. Tomica Miljić je jedan od retkih koji je mogao da odsvira "Šumadijsko lagano kolo" tako moćno i tako ubedljivo, da kad ga slušaš imaš utisak da si negde oko Stragara i Bukulje. Samo, treba znati da je i Tomica prvo svirao dugmetaru, što mu je svakako pomoglo da i na klavirci zazvuči dugmetarski.

- Snimio sam sa Tomicom samo jedan album, i to moj poslednji pre odlaska za Ameriku. To je moj jedini album na kome nisam svirao harmoniku, pa mi bilo mnogo lakše da pevam - pričao je legendarni Novica Negovanović u radio izdanju Muzičke apoteke.

Iako ga bije glas da je najveći kolaš u istoriji narodne muzike, ostavio je velikog traga i na albumima stotina pevača, kao šef ansambla i aranžer. Svojim maštovitim foršpilima podigao je mnoge pesme i pevače: "Pastirica", "Kud se žuriš, hej živote" (Rade Petrović), "Anđelija", "Žena plave kose" (Milanče), "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave", "Vratiću se jednog dana" (Srećko Jovović), "Palim zadnju cigaretu", Živela ljubav", "Ne diraj onog čoveka za stolom" (Mitar), "Da volim drugu ne mogu" (Marinko Rokvić), "Ej, ti noći sestro moja", "Stari drugar, glava luda" (Ipče), "Nisam više dečak zaljubljeni" (Jašar), "Crna ženo sa očima plavim" (Hasan), "Hajde da se budimo udvoje" (Vera Matović), "Kuće male krečene u belo", "Kad kosa osedi, čovek više vredi" (Dragiša Simić), "Probaj, ostavi me", "Imam dečka nemirnog" (Dragana Mirković), "Umoran je stari Ciga", "Ustaj sine, zora je" (Novica Urošević), "Pomirenja više nema", "Srce moje deli se na dvoje" (Savo), "Ima neko ko misli na tebe" (Zoran Kalezić), "Čovek sa srca dva" (Šeki), "Jovanović Rada" (Miloš Bojanić), "Kome naša ljubav smeta", "Budi mi prijatelj" (Slavica Mikšić), "Spomenari stari" (Milenko Živković), "Ako se vrati ona" (Ljuba Lukić), "Evo već je osmi dan" (Ljuba Aličić), "Na dan tvog venčanja" (Darko Perić)...

- Tomica je sigurno produžio vek mojim najvećim hitovima "Kud se žuriš, hej živote" i "Pastirica". To su pesme koje sam prvi put snimio na singlicama sa ansamblima Ilije Spasojevića i Ace Stepića. Posle nekoliko godina te pesme su počele da se zaboravaljaju. Kad sam početkom 80-ih predložio mom kompozitoru Radetu Vučkoviću da ih presnimim, sumnjičavo je vrteo glavom. Tomica je uradio drugačije foršpile, dao im neki novi drajf i tempo i vratio mi pesme u život. Da ih nisam presnimio sa Tomicom, "Pastirica" i "Kud se žuriš, hej živote" ostale bi samo lepe a zaboravljene pesme - ističe Rade Petrović.

- Tomica mi je u studiju odsvirao prvu verziju mog megahita "Crna ženo sa očima plavim", pesmu koja me je 1980. godine vinula u jugoslovensku zvezdu. Samo sam mu jednom otpevušio, jedna proba i odmah u studio kod Saše Subote. Bio je neviđen sluhista, a prilično pismen muzički - kaže Hasan Dudić.

I pored šumadijskog pedigrea rođenog Lapovca, Tomica je gajio posebnu ljubav prema makedonskom melosu. Legendarnom duetu Selimova - Želčeski odsvirao je i aranžirao ceo jedan album sa makedonskim biserima: "Brala moma kapini", "Ljubi me, ljubi me", "Oro se vie kraj manastira", "Igraj mome, srce da zaigra", "Godini minuvat"...

- Ceo jedan album sa makedonskim pesmama odsvirao nam je Tomica Miljić. Ne samo da je odsvirao, nego je on inicirao, pripremio ekipu i aranžirao ceo album. Bio sam zatečen, pitao sam ga da li ima flautu, klarinet, dobre udarače, a on mi samo reče: "Ne boj se, zvučaće mnogo lepo." Tako je i bilo. U njegovoj kući na Karaburmi snimili smo desetak pesama za jedan od naših najboljih albuma - pričao je Đorđe Želčeski u Muzičkoj apoteci.

Svirao je sa istim žarom i legendama i početnicima. Bio je i ostao idol mnogih harmonikaša, iako se retko pojavljivao u javnosti. Neviđeno miran i tih (za prijatelje "Njonja") nije zauzimao mnogo mesta pod estradnim reflektorima. Onako na prvu, delovao je odsutno, nezainteresovano, unezverenog pogleda. Svirao je scenski neatraktivno a najlepše na svetu.

(Goran Milošević)