"Pada tama i počinje kiša, kao da kaže, ovde je kraj, duša ovog dečaka sada ide PRAVO U RAJ"

Foto: ATA Images

Jedna od najpoznatijih pesama Dalibora Andonova Grua, "Pravo u raj", prvi put je puštena na "Politici" u emisiji "Geto" 1994. godine. Vrlo brzo pesma je postala himna svakog klinca koji je tih nesrećnih godina mogao da se poveže sa životom na ulici, sveopštom nemaštinom i velikim rastom besmislenog nasilja.

Podsećamo je se danas, na dan pogibije slavnog repera.

Preporučujemo

"17. maj, crna povorka vijuga, iznad Topčiderskog groblja, nadvila se tuga" je verovatno najpoznatiji vers u istoriji domaćeg hip-hopa, piše Vice. Sami događaji u pesmi su izmišljeni, za one koji to ne znaju, kao i datum.

Bio je dan, dan kao svaki drugi dan

seli smo u kola sve je bilo kao san

išli smo gradom uz obaveznu šalu

s druge strane ulice videli smo jednu malu

On kao uvek nasmejano lice

prešao je brzo na drugu stranu ulice

pa reče sa devojkom bilo mu je dosta

da zbog nje skočio bi s mosta

I priča je bila kul baš koliko treba

u trenutku kao grom iz vedra neba

pojavio se ludak sa pištoljem u ruci

rekao je beži od nje idi kuci

Uplašena devojka pala je u nesvest

kada video je to u njemu javio se gnev

i sa podignutom pesnicom

je krenuo na cev

17-ti maj crna povorka vijuga

iznad Topčiderskog groblja

nadvila se tuga

još jedan mladi život ode

surova je istina

Još jedna majka u crnom

se oprašta od sina

kleči, pored kovčega

suze kvase joj lice

Kroz misli sada prolaze joj slike ubice

dodiruje drvo, i steže zube

i proklinje Boga

zbog svega toga

A nebo ko da počinje

polako da se spušta

pada tama i počinje kiša

kao da kaže, ovde je kraj

duša ovog dečaka sada ide

pravo u raj, pravo u raj

Stojim kao kamen

potpuno nem

ne znam šta da mislim

ne znam šta da kazem

Sem da ne želim da verujem

da je ovo stvarnost

i ako je sve oko mene

sušta realnost

Mokra kosa, kapi kiše

cure mi niz vrat

srce se steglo

jer otišo je brat

Za koga, u mom srcu

će uvek mesta biti

to je čovek

u čije ime ću uvek piti

Sećanja naviru

sećam se svega

i tuča, žurki, riba

kola, škole, mora, snega

I prvi put kada pijani smo bili

skakali po ulici ponašali ko debili

sećam se svake svađe i prve marice

kada ćale mu je video okrvavljeno lice

Sine, ko te bre tuko tako

Nije želeo da kaže

jer mu nije bilo lako

u duši je bio dete željno života

al' sve je to stalo zbog jednog idiota

Gore iznad nas neko nam se smeje

gleda nas odozgo i smrt seje

neko, sa bolesnim smislom za humor

i da li će i on nekad osetiti umor

Jer bio je mlad i nije morao da ode

suviše rano za njega postalo je kasno

ovaj svet je tako surov

i da li će nam ikada biti jasno

da negde gore visoko je izvučen njegov broj

I možda već sutra bude i tvoj

i možda ćeš i ti kao i on

da odeš bez pozdrava

jer i ti si samo broj

Pravo u raj

VIDEO: Zbogom, Gru i počivaj u miru!

(Telegraf.rs)