Miško Pavić o Šapcu kojeg više nema, o pesmi i trgovini: Uspomene raspevanog trgovca

"Osamnaest karanfila za tvoj rođendan,

Preporučujemo

kupio sam i doneo dušo da ti dam.

Čestitam ti punoletstvo i rođendan tvoj,

s poljupcima slavljenice nek se ne zna broj.

Karanfili nek mirišu u vazi na stolu tvome,

što je sunce karanfilu ti si draga srcu mome.

Priseti se najmilija prvog susreta,

kada smo se iznenada sreli ti i ja.

Karanfil ti na grudima bio je i tad,

zato sam ti karanfile doneo i sad.

Kad muzika srce dirne sa mnom zaigraj,

zagrli me i najslađi poljubac mi daj.

Dogodine slavićemo opet ovaj dan,

sa željama da nam život bude kao san."

(Ilija Spasojević - Panta Radivojević)

- Kada sam 1978. snimio pesmu "Osamnaest karanfila za tvoj rođendan", u šabačkom kraju svadbe su bile zakon. I najveći siroma' je pravio domaćinsku svadbu. Govorilo se: "Ne ženi se Miško, nego Miškov otac ženi sina". Retko ko je tada proslavljao punoletstvo. A danas, svadbe gube domaćinsko ruho, sa tri dana skraćene su na tri sata, a punoletstva doživljavaju ekspanziju. Tako i moji "karanfili" doživljavaju ekspanziju - priča Miško Pavić za Muzičku apoteku.

- Ja sam po struci trgovac, a po hobiju pevač. U trgovini sam dogurao do poslovođe trgovinske konfekcije "Beko", u najlepšim danima i po konfekciju i po mene. U pevačke vode sam uplovio relativno kasno. Ali, kad sam počeo da pobeđujem na takmičenjima pevača amatera, shvatio sam da vredim i kao pevač. Još od 1966. počeo sam da pevam igranke po domovima kulture, sprijateljio se sa Jankom Glišićem, Tomom Čolovićem, Slavkom Perovićem. Kad sam pobedio na nekoliko takmičenja pevača amatera, kao nagradu sam dobio pravo da snimim ploču.

Diskografski prvenac snima 1976. sa pesmama Ilije Spasojevića "Niko nije ko nas dvoje" i "Život je dušo lep".

- Moj drug Janko Glišić uspeo je da me nagovori da počnem sa snimanjem ploča. Odveo me kod svog kompozitora legendarnog Ilije Spasojevića da me "isproba". Znajući da Ika živi u istoj kući sa Bucom Jovanovićem, imao sam tremu, pevao sam pod ručnom. Ika je primetio moju tremu, tražio je da pustim glas na nekim sevdalinkama. Čim sam oslobodio glas ponudio mi je dve pesme, probao sam po stofu i refren, snimili na kasetu, i u autu do Šapca naučio sam obe pesme. Posle tri dana snimio sam u "Petici" moju prvu ploču, za petnaest minuta obe pesme.

- Ilija Spasojević je komponovao skoro sve što sam snimio. Moj Ika je imao istančan osećaj za pesmu, neškolovan muzički, a svirao na Radio Beogradu. Hvala mu što mi je omogućio da živim i za muziku i od muzike.

1979. snimio je Miško svoj najveći hiit "Ustaj sine, ustaj rano moja", jednu od najlepših i najslušanijih svadbarskih pesama svih vremena.

- Hvala legendarnom kompozitoru Radoju Barajevcu i pesniku Mlađi Nikoliću. Nahranili su ovom pesmom i mene i moje kolege. Tom pesmom su počinjale i zaavršavale mnoge svadbe, tu pesmu naručuje majka na veselju svoga sina. Radio stanice su isplaćivale plate od ove pesme.

1981. ispunila se Mišku želja da snimi ploču sa legendarnim hitmejkerom Novicom Uroševićem.

- Novica je bio fabrika pesama, zagonetna ličnost. Napisao mi po jednu strofu od obe pesme i, kad je prošlo dvadeset dana, zove me u studio na snimanje. Bio sam u čudu - šta da snimam sa jednom strofom!? Ja došao u studio, snimam prvu strofu sa orkestrom, a Novica za to vreme piše drugu i treću strofu za obe pesme. Kad je završio, ja opet ulazim u studio i sa papira čitam tekst i snimam. Eto, zato je Novica Urošević bio mašina za proizvodnju pesama.

Ostavio je Miško traga i na "Raspevanoj jeseni", najvećem putujućem festivalu narodne muzike u organizaciji legendarnog "Radio Šapca". Sa najvećim zvezdama narodne muzike i pevačima amaterima obilazio je sportske hale u gradovima bivše Juge.

- Bilo je to vreme kad se Radio Šabac čuo u Mađarskoj kao u Šapcu. Pevamo u Zagrebu pred deset hiljada ljudi. Ja treba da nastupim sa pesmom "U ratara crne ruke, al' bela pogača", koja se tek pojavila na ploči. Plašio sam se kako ću da prođem sa jednom tako izrazito seljačkom pesmom usred Zagreba. Čak sam tražio od šefa orkestra Ace Stepića da zamenimo pesmu. Srećom, ubedi me čovek tvrdnjom da u Zagrebu ima dosta Bosanaca i Krajišnika. Tako je i bilo - doživeh ovacije. Bile su to godine ekspanzije narodnjačke ćirilice.

Od 1976. do 1991. snimio je Miško pet singlova i dva albuma sa nekoliko veoma slušanih pesama: "Ustaj sine, ustaj rano moja", "Osamnaest karanfila za tvoj rođendaan", "Niko nije ko nas dvoje", "Selo moje, zemljo obećana", "Hej, pogodi", "Život je dušo lep", "Dođi kad ostaneš sama", "Ne gledaj me ispod oka kradom"... Snimio je Miško i dve pesme za arhivu Radio Beograda: "Prošetali šabački trgovci" i "Hoćemo li u Šabac na vašar" sa Narodnim ansamblom pod upravom Branimira Đokića.

- Odrastao sam na šabačkoj kaldrmi, igrao sam i pevao u "Abraševiću". Posle folklora izlazili smo na korzo. Bila je to smotra mladeži i gospode, od uveče do ponoći. Sto kafana u samom gradu, 54 kafane od Šapca do Loznice, a pet kafana je radilo samo u "Šabačkoj mali". Danas je Šabac očišćen od kafana, ostale samo dve-tri sa akustikom.

- Snimao sam u vreme kad su narodnjaci bili zakon, i na radiju, i u kafani, i na svadbi, i na vašaru. Zamislite samo naš legendarni Šabački vašar: za nedelju dana kroz Šabac prođe oko 200000 ljudi. Moj drugar je godinama na vašaru držao šatru kapaciteta 3000 ljudi, sa 50 konobara i sa džakovima za skupljanje para.

Napravio bi Miško i veću karijeru, ali trgovina je bila jača. I ovako, usput, snimio je pet singlova i dva albuma, tri večita hita. Stigao je i da organizuje trgovačke zabave u Šapcu u periodu od 1987. do 1992.

- Šabac je krajem 19. veka postao "Mali Pariz" upravo zbog naših raspevanih trgovaca, koji su Švabama prodavali stoku i šljivu. Krajem 20. veka ja sam okupljao šabačke trgovce i nekoliko godina zaredom pravio muzičke zabave u hotelu "Sloboda". Šabac je tada imao četiri hiljade trgovaca, a hiljadu je dolazilo na zabavu uz ansambl "Stari Zvuci", Safeta Isovića, Kvaku, Lepu Lukić, Veru Ivković, Mitra Mirića, Merimu, Zahara, Gocu Lazarević, Radišu Uroševića, Minimaksa, Jovu Radovanovića, Natašu Vladetić...

- Safet Isović je upravo na našoj trgovačkoj zabavi 1988. promovisao svoj dupli album. Pred šabaćkim trgovcima prvi put je javno zapevao "Moj dilbere". Pevao je Sajo punog srca i širom otvorenih usta, i to bez honorara, kao da je znao da mu je to poslednji nastup u Srbiji. Šapčanii su voleli Saju, a Sajo je voleo Šabac i naš čuveni radio.

(Telegraf.rs)