Marko Živić je jednom pobedio opaku bolest i govorio o strašnoj borbi: "Bože, otkud ovo"

Glumac Marko Živić preminuo je danas u 50. godini nakon borbe sa koronavirusom.

Marko Živić je jednom prilikom gostujući u emisiji "Preživeli" na K1 televiziji otkrio kako se oporavio nakon što mu je 2008. godine odstranjen zloćudni tumor koji mu je tada zahvatio delove jednjaka i želuca.

- Potpuno slučajno sam to otkrio. Otišao sam kod akademika dr Predraga Peška, direktora Instituta za bolesti digestivnog trakta, i tako saznao da imam abdomenalni problem, a zatim i bolest jednjaka. Danas imam rez od 15 santimetara, duž grudi i stomaka. Abdomen je zeznut, jer oni odstranjuju šta ne valja, a onda sklapaju šta mogu. Moja operacija je trajala sedam i po sati. Ali sam shvatio da imam dve opcije: ili da uđem hrabro ili da odustanem. Naravno odmah sam se odlučio za ovu prvu - rekao je Živić.

- Sećam se noći pred operaciju, tad mi je bilo najteže. Gledam kroz prozor, sneg pada i vidim da nema nazad, nema druge opcije. Onda kreneš da razmišljaš o svemu i svačemu, Bože otkud ovo, zašto, ali mislim da mi je pomoglo što sam bio lud u svojoj energiji. Lud da tu trku istrčim.

Otkrio je da samo mesec dana nakon teške intervencije igrao predstavu.

- Zvali su me često iz klinike da pshički dižem pacijente tamo. Išao sam da ih zasmejavam i verujem da sam nekome i pomogao. Kasnije sam postao maskota celog odeljenja. Tako je bilo i dok sam sam ležao u bolnici. Desi se da padneš mentalno u toku noći, jer dnevno primaš 6 ili 8 infuzija, a jedna kaplje 2 sata. Noću plačeš, jer si vezan za krevet, ali sam ustajao, šetao hodnikom i glumio Rokija Balbou. Boli te sve, ali ja sam glumio da boksujem sa nekim. Pacijenti su izlazili da me gledaju, smejali se, navijali. Moraš nekako da se iščupaš iz toga. Recidivi obično stignu kasnije nakon tih stresnih situacija, imao sam trenutak da kažem sebi ne mogu više, ali sam gurao kao buldožer, iako nisam imao snage - naveo je on u pomenutoj emisiji.

(Telegraf.rs)