Bogoljub Karić traži da bude 20 godina mlađi u matičnoj knjizi, a za neobičan zahtev ima jak razlog

Bogoljub Karić je na svoj 65. rođendan gradskoj upravi grada Kragujevca, kao nadležnom državnom organu, podneo zahtev za donošenje odluke o promeni upisa podatka o činjenici njegovog rođenja, tako što će se utvrditi da je rođen 17.1.1974. godine u Peći, a ne 17.1.1954. godine kako je upisano u matičnoj knjizi.

 

Kako se navodi u njegovom saopštenju za javnost, zahtev je zasnovan na važećim zakonima i nespornim činjenicama a razlozi za podnošenje zahteva nisu samo lične prirode. Naprotiv; kao jedinstvena ličnost usavremenoj srpskoj istoriji, Bogoljub Karić neumorno promoviše čovekoljublje, pa je i taj zahtev podneo u ime svih, koji se bez obzira na godine života osećaju sposobnim da rade i budu posvećeni dobrobiti ne samo svoje porodice, kao najsigurnijeg mesta, nego i društva kao celine; koji ne žele da se penzionišu i budu na teretu budžetu Republike Srbije, Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i Fondu zdravstvenog osiguranja; koji ne žele prava iz tih fondova, da ne bi umanjili sredstva, koja bi pripala drugim ljudima, kojima su stvarno potrebna.

 

Zahtev je podneo u ime svih ljudi koji kao i on misle da čovek nikada nije star, dok god se oseća mladim i sposobnim da radi i da niko osim Boga nema pravo da određuje do kada ćemo biti na ovom svetu; do kada ćemo raditi i stvarati i da zakoni koji čoveka samo zbog datuma rođenja proglašavaju starim i nepodobnim za rad moraju da se menjaju, a do tada i nakon toga, svako treba da ima pravo da se razmotri njegov zahtev, kao što je  zahtev Bogoljuba Karića, koji glasi:

 

- Bogoljub Karić podnosi zahtev za donošnje odluke o promeni upisa podatka o činjenici rođenja Bogoljuba Janićija Karića, tako što će se utvrditi da je Bogoljub Janićija Karić iz Beograda, rođen dana 17.1.1974. godine u Peći, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, a ne 17.1.1954. godine kako je upisano u matičnoj knjizi koja se vodi za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, opština Peć.

 

 

Činjenično stanje i razlozi za podnošenje zahteva:

 

U matičnu knjigu rođenih u opštini Peć upisan je podatak da je Bogoljub Janićija Karić rođen 17.1.1954. godine. Prema tom podatku, a shodno propisima Republike Srbije, Bogoljub Karić bi na dan podnošenja ovog zahteva bio star čovek, sa svim pravima starog čoveka, a bez ikakvih obaveza prema državi,  što ne odgovara stvarnom ličnom stanju Bogoljuba Karića i nije u skladu sa navedenom odredbom člana 194 Ustava Republike Srbije. Starenje je vreme u kome vitalne funkcije počinju da opadaju, a intelektualne i seksualne snage da se umanjuju.

 

Prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji starošću se smatra vreme između 75. i 90. godine, dok u Srbiji te vremenske odrednice nema, nego se starima smatraju svi stariji od 65 godina. Ta granica starosti od 65 godina, što je i vreme za "starosnu" penziju je u suprotnosti i sa Zakonom o radu i sa drugim zakonima, koji omogućavaju rad bez ograničenja godina života, odnosno do kraja života.

 

Bogoljub Karić ne želi da se penzioniše i da bude na teretu budžetu Republike Srbije, Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i Fondu zdravstvenog osiguranja. Ne želi prava iz tih fondova, čijim ostvarivanjem bi umanjio sredstva koja bi pripala drugim ljudima kojima su stvarno potrebna. Naprotiv, on želi da radi još najmanje 20 godina punom snagom i da puni budžet Republike Srbije, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, Fond zdravstvenog osiguranja i sve druge državne fondove, kao što je i do sada radio.

 

 

Bogoljub Karić je nesporno, izuzetnog psihofizičkog zdravlja i stanja, pa biološki fizički i pshički ima daleko manje godina, barem 20 godina manje od onoliko koliko proizlazi iz upisanog podatka u matičnoj knjizi, zbog čega je taj podatak potrebno promeniti u skladu sa odgovorom na pitanje: Kada počinje život, a kada život postaje ljudsko biće? Ovo pravno, filozofsko i medicinsko pitanje, staro je koliko i sama nauka. Reči i sklopovi reči koje se koriste u argumentaciji po ovom pitanju važniji su nego kod bilo kog drugog pitanja o čoveku.

 

Njima se određuje ne samo značenje nego i vrednosni okvir u kome će se ovo pitanje percipirati, razmatrati i vrednovati. Da li dete postaje čovek već momentom fizičkog rođenja, ili kasnije i kad kasnije?

 

U matičnu knjigu upisuje se vreme rođenja ljudskog bića – čoveka. A kada zapravo čovek postaje Čovek, da bi se to uočilo i evidentiralo?  Nauka kaže da je čovek živo biće koje ima visoko razvijen mozak sposoban za apstraktno razmišljanje, govor, rešavanje problema; posmatranje samog sebe i svojih psihičkih doživljaja i analizu vlastitog iskustva. Čovek je misaono biće, jer može zaključivati i razmišljati; društveno biće, jer živi u društvu, duhovno biće jer razlikuje dobro od zla. Sve ovo čovek ne postaje onog trenutka kada se po suhoparnom medicinskom terminu rodi, a ljudi se međusobno razlikuju ne samo po fizičkom izgledu nego i po karakteru. Psihologija karakter izjednačava sa pojmom ličnosti. Pod karakterom se podrazumeva skup osobina koje odlikuju jednu osobu i koje se ispoljavaju prema drugim ljudima, prema samom sebi, prema obavljanju svojih uloga i zadataka i prema društvenim normama.

 

Karakterne osobine, odnosno crte dele se najčešće u četiri grupe: Opšte karakterne crte (odlučnost, doslednost, hrabrost...), Karakterne crte koje dolaze do izražaja u odnosima prema drugim ljudima (humanost, nesebičnost, tolerantnost...), Karakterne crte koje dolaze do izražaja u odnosu prema radu (marljivost, odgovornost, savesnost...) i Karakterne crte koje se pokazuju u odnosu prema samom sebi (promišljenost, samokritičnost...). Mnogo lepše od nauke, poetski izraženo, Radjard Kipling u pesmi "AKO", potvrđuje da rođenje nije bitno i da se čovek postaje Ako:

 

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu,

kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to,

Ako možeš da veruješ sebi,

kada svi u tebe sumnjaju i sam dodaješ njihovim sumnjama,

Ako možeš da čekaš - a da ti ne dosadi čekanje,

ili ako si prevaren - da sam ne varaš,

ili ako si omrznut - da sam ne mrziš,

a da pritom ne izgledaš predobar ili premudar,

Ako možeš da sanjariš

a da snovi ne ovladaju tobom,

Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj,

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom

i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste,

Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao

izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale,

ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život,

i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš,

ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive,

da te služe dugo, iako si ih nemilice trošio,

i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje – ISTRAJ

Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe

i ne istakneš svoju superiornost,

ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo,

Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,

Ako te svi cene, ali ne previše,

Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi,

tvoja je zemlja i sve što je na njoj,

i iznad svega

bićeš ČOVEK, SINE MOJ.

 

Ova pesma kao da je napisana za Bogoljuba Karića, koji je upravo 1974. godine, (kada je po

završetku srednje škole formirana njegova ličnost i njegov osebujni, vanserijski, jedinstveni i neponovljivi karakter), zaista rođen kao ličnost. On od tada, pa sve do danas, vedrim duhom, energijom, vizijom, marljivošću, iznova stvara ono što su mu drugi srušili, biva predmet

uvreda, ali sam nikoga ne vređa i uvek mašta o lepšem i boljem svetu za sve ljude, a maštanje mu nije cilj. Tada, te godine je zapravo rođen Čovek Bogoljub Janićija Karić, pa je to godina koja mora biti upisana kao godina njegovog rođenja i u matičnoj knjizi, zbog čega je podnesen ovajzahtev, navodi se u saopštenju.

 

 

(Telegraf.rs)